Софтвер против плагијата

Универзитет у Новом Саду требало би на данашњој седници Сената да покрене питање плагијата, а како се чуло и на Националном просветном савету, сличну акцију за јесен спремају и неки београдски факултети.

– Одбор за обезбеђење квалитета и интерну евалуацију је констатовао да има доста плагијата у завршним радовима студената. Оно што ћу као председник Одбора предложити деканима јесте набавка софтвера за препознавање плагијата, тражићемо да сви завршни радови буду доступни онлајн, а на Правном факултету постоји спремност да се организује курс за студенте на ову тему који ће носити одређен број бодова – објашњава за наш лист професор др Зорана Лужанин.

Она додаје да постоји неколико кућа које нуде такве софтвере, да се то одавно ради на универзитетима у свету и да примера ради, у Великој Британији и професори и студенти имају могућност да провере завршни рад на тај начин, како се не би догодило да касније буде проблема.

Иако академска заједница не признаје као истинит податак да сваки трећи писани рад предат професорима у Србији поседује више од 70 одсто садржаја директно копираног из књига, са интернета или из других извора, чињеница јесте да је на факултетима завладао тренд плагирања.

– Наши студенти не знају шта су плагијати, зато што их то не учимо ни у основној школи, нити у гимназији. Ђаци скидају садржаје са интернета и користе их у домаћим радовима, а учитељица их не учи да треба да наведу извор, јер ни њу то нису учили на факултету – каже др Лужанин.

Ова професорка Природно-математичког факултета истиче да није проблем само у плагијатима, већ и у изостанцима са предавања.

Она се нада да ће предлоге Одбора подржати сви факултети, иако очекује и да буде противљења.

– Да би се стало на пут овом проблему потребно је много рада, а мало је људи спремно да се ухвати у коштац и са изостанцима и са плагијатима и са варањем на испитима – каже др Десанка Радуновић, председница Националног просветног савета.

– Бојим се да апели више не помажу, потребно је променити читав систем – истиче др Радуновић.

Да ипак још има професора ентузијаста, показује пример и са једног од друштвених београдских факултета, на којем за јесен припремају документ који ће бити подељен бруцошима и у којем ће их упозоравати на последице уколико изостају са предавања, варају на испитима или користе плагијате.

Према документу који смо имали прилике да видимо, а који ће тек ићи на одобрење управе, професори ће инсистирати да студенти усмено и писмено на колоквијуму, односно испиту, наводе изворе које цитирају (аутора, годину издања, наслов дела, место издања, издавачку кућу и странице са којих је цитат преузет). У противном сматраће се да је његов рад плагијат и бодоваће се са нула поена.

Немања Стаменчић, некадашњи члан Одбора за професионалну етику Универзитета у Београду у име студената, иначе дипломац Факултета организационих наука, каже да кривице има и до професора, којима је најчешће битна форма и колико рад има страница.

– Већина наших дипломских радова јесу еквивалент озбиљном последипломском раду у развијем западним земљама, где су семинарски радови, на пример, на десетак страница, а код нас на 30. Када је таква ситуација, логично је да се студенти баве квантитетом, а не квалитетом и да им је најлакше да дођу до задатог обима свог рада тако што ће да копирају – каже Стаменчић.

Сандра Гуцијан