Космет као суштинска вредност

Будућност Космета не треба сводити на судбину петнаест процената територије државе Србије. Таква будућност би била реална када би се око његовог статуса сукобљавале Србија и Албанија као државе. На Космету су у сукобу две етничке групе, тако да о њему можемо размишљати као о посебном случају етничког, а не државног сукоба.
У конвенционалном симболичком смислу Космет је за обе етничке групе суштинска вредност: њиме се нико не може коцкати, нити она може бити улог за било чију егзистенцију. Космет је суштински једнако вредан како за "мањинске" Србе тако и за "већинске" Албанце. Суштински једнако вредном Космету припада и суштински једнако вредна аутономија обе етничке групе. Космет није више албански зато што је Албанаца више, нити је мање српски јер је Срба мање.

Космет није обична вредност, није "добро као добро" које се може делити на мање и веће, него је "добро по себи", суштинска вредност као таква. Суштинске вредности се не могу изразити или надоместити нечим другим; немају цену и независне су од појединих жеља и интереса; прихватају их и примењују се на све чланове друштва; обухватају све аспекте човековог бића – од голе егзистенције до највиших интереса; и опстају без обзира на то да ли доносе корист или траже жртву. Милиони људи су дали свој живот за неку од суштинских вредности.

Суштинске вредности одлучно подржавају дугорочне циљеве у њиховој иначе безнадежној борби против тренутне користи: оне су мост између краткорочних и дугорочних очекивања. Када се све изгуби или успостави тиранија тренутне користи, уколико опстану суштинске вредности као оно суштинско што непрестано повезује одређене људе, дугорочни циљеви ће, упркос тиранији користи, бити остварени. У безнадежној борби против независности Косова као тренутној политичкој користи могуће се борити сталним позивањем на суштинске вредности.

Људи се позивају на суштинске вредности увек када су у кризи. Када економски фактори престану да дају допринос економском развоју, економистима једино преостаје да се позову на неку од суштинских вредности. Када се опстанак неке државе доведе у питање и државници се такође позивају на неку од суштинских вредности, проглашавајући је моралним феноменом.

Независност Косова се гради на лабавим инструменталним вредностима, вредностима које доносе тренутну корист и које нису вредне живота као највеће жртве. Поред недостатака дугорочних циљева, независности косовске државе би недостајала и морална основа: градила би се на костима српског народа. Независност би Космет претворила у нестабилну државу у којој би незадовољство кључало одоздо, а мир једва да би капао одозго.

Позиција независног Косова полази од претпоставке да су инструменталне вредности – које су увек повезане са питањем: "добро", али "за кога добро" и "колико добро"? – довољан фактор његове стабилности. Грађење државе на инструменталним вредностима занемарује чињеницу да су институције изграђене на инструменталним вредностима привременог карактера. Стварање државе је дугорочни процес који почива на суштинским вредностима као непресушним вредностима. Инструменталне вредности доносе краткорочну корист: инструмент траје само док се користи.

Српска страна је одговорна да упозори да ће, након краткорочног успеха, спласнути почетни потенцијал независности Косова: страдаће етничке и мултиетничке вредности, грађани ће престати заједно да раде, да се такмиче, да улажу и иновирају. Одговорна је да упозори и на то да суштинске вредности нису антидемократски и антиекономски чинилац, већ да представљају снажан продемократски и проекономски фактор.

Суштинске вредности се сврставају у област културе коју називамо "етиком", а када постану унутрашњи императив, постају "морал". И Србима и Албанцима је потребно етичко и морално усправљање. Албанци се не могу морално уздићи у улози последњих рушитеља српске државности на Косову и уз велики ризик да се етички понизе као крадљивци српских гробова. Недопустиво је на туђим костима градити властиту кућу, а истовремено од њихових потомака тражити да их се одрекну. Ко под ноге баци суштинске вредности другог – признаје да се својих одрекао.

Неморално је политички притискати српске "владаре" да се одрекну Космета: у таквој неравноправној борби победа може бити само искушење, а не политика. На Космету треба да победи политика (разум), а не искушење (хир).

Одавно живимо локално, а постојимо глобално: "догађаји који су се одиграли километрима далеко уобличавају локална збивања и vice versa" (Е. Гиденс). Актери који се залажу за независност Косова свој пројекат представљају као догађај за себе, као јединствен случај који неће vice versa утицати на друга локална збивања. Независност Косова се, ипак, не догађа независно од глобалистичких процеса.

Грешке у нацрту се још увек могу поправити како би се умањила могућност грешака у управљању, али не треба заборавити да су грешке у управљању непоправљиве. Зар већ није направљен превелик број непоправљивих грешака у управљању Косметом? Хоће ли Ахтисаријев или неки политички коректнији нацрт умањити број таквих грешака?

Срби су уверени да неће и зато знају да се они и Албанци неће споразумети на основу таквих нацрта.

Професор Педагошког факултета у Сомбору