Kosmet kao suštinska vrednost

Budućnost Kosmeta ne treba svoditi na sudbinu petnaest procenata teritorije države Srbije. Takva budućnost bi bila realna kada bi se oko njegovog statusa sukobljavale Srbija i Albanija kao države. Na Kosmetu su u sukobu dve etničke grupe, tako da o njemu možemo razmišljati kao o posebnom slučaju etničkog, a ne državnog sukoba.
U konvencionalnom simboličkom smislu Kosmet je za obe etničke grupe suštinska vrednost: njime se niko ne može kockati, niti ona može biti ulog za bilo čiju egzistenciju. Kosmet je suštinski jednako vredan kako za "manjinske" Srbe tako i za "većinske" Albance. Suštinski jednako vrednom Kosmetu pripada i suštinski jednako vredna autonomija obe etničke grupe. Kosmet nije više albanski zato što je Albanaca više, niti je manje srpski jer je Srba manje.

Kosmet nije obična vrednost, nije "dobro kao dobro" koje se može deliti na manje i veće, nego je "dobro po sebi", suštinska vrednost kao takva. Suštinske vrednosti se ne mogu izraziti ili nadomestiti nečim drugim; nemaju cenu i nezavisne su od pojedinih želja i interesa; prihvataju ih i primenjuju se na sve članove društva; obuhvataju sve aspekte čovekovog bića – od gole egzistencije do najviših interesa; i opstaju bez obzira na to da li donose korist ili traže žrtvu. Milioni ljudi su dali svoj život za neku od suštinskih vrednosti.

Suštinske vrednosti odlučno podržavaju dugoročne ciljeve u njihovoj inače beznadežnoj borbi protiv trenutne koristi: one su most između kratkoročnih i dugoročnih očekivanja. Kada se sve izgubi ili uspostavi tiranija trenutne koristi, ukoliko opstanu suštinske vrednosti kao ono suštinsko što neprestano povezuje određene ljude, dugoročni ciljevi će, uprkos tiraniji koristi, biti ostvareni. U beznadežnoj borbi protiv nezavisnosti Kosova kao trenutnoj političkoj koristi moguće se boriti stalnim pozivanjem na suštinske vrednosti.

Ljudi se pozivaju na suštinske vrednosti uvek kada su u krizi. Kada ekonomski faktori prestanu da daju doprinos ekonomskom razvoju, ekonomistima jedino preostaje da se pozovu na neku od suštinskih vrednosti. Kada se opstanak neke države dovede u pitanje i državnici se takođe pozivaju na neku od suštinskih vrednosti, proglašavajući je moralnim fenomenom.

Nezavisnost Kosova se gradi na labavim instrumentalnim vrednostima, vrednostima koje donose trenutnu korist i koje nisu vredne života kao najveće žrtve. Pored nedostataka dugoročnih ciljeva, nezavisnosti kosovske države bi nedostajala i moralna osnova: gradila bi se na kostima srpskog naroda. Nezavisnost bi Kosmet pretvorila u nestabilnu državu u kojoj bi nezadovoljstvo ključalo odozdo, a mir jedva da bi kapao odozgo.

Pozicija nezavisnog Kosova polazi od pretpostavke da su instrumentalne vrednosti – koje su uvek povezane sa pitanjem: "dobro", ali "za koga dobro" i "koliko dobro"? – dovoljan faktor njegove stabilnosti. Građenje države na instrumentalnim vrednostima zanemaruje činjenicu da su institucije izgrađene na instrumentalnim vrednostima privremenog karaktera. Stvaranje države je dugoročni proces koji počiva na suštinskim vrednostima kao nepresušnim vrednostima. Instrumentalne vrednosti donose kratkoročnu korist: instrument traje samo dok se koristi.

Srpska strana je odgovorna da upozori da će, nakon kratkoročnog uspeha, splasnuti početni potencijal nezavisnosti Kosova: stradaće etničke i multietničke vrednosti, građani će prestati zajedno da rade, da se takmiče, da ulažu i inoviraju. Odgovorna je da upozori i na to da suštinske vrednosti nisu antidemokratski i antiekonomski činilac, već da predstavljaju snažan prodemokratski i proekonomski faktor.

Suštinske vrednosti se svrstavaju u oblast kulture koju nazivamo "etikom", a kada postanu unutrašnji imperativ, postaju "moral". I Srbima i Albancima je potrebno etičko i moralno uspravljanje. Albanci se ne mogu moralno uzdići u ulozi poslednjih rušitelja srpske državnosti na Kosovu i uz veliki rizik da se etički ponize kao kradljivci srpskih grobova. Nedopustivo je na tuđim kostima graditi vlastitu kuću, a istovremeno od njihovih potomaka tražiti da ih se odreknu. Ko pod noge baci suštinske vrednosti drugog – priznaje da se svojih odrekao.

Nemoralno je politički pritiskati srpske "vladare" da se odreknu Kosmeta: u takvoj neravnopravnoj borbi pobeda može biti samo iskušenje, a ne politika. Na Kosmetu treba da pobedi politika (razum), a ne iskušenje (hir).

Odavno živimo lokalno, a postojimo globalno: "događaji koji su se odigrali kilometrima daleko uobličavaju lokalna zbivanja i vice versa" (E. Gidens). Akteri koji se zalažu za nezavisnost Kosova svoj projekat predstavljaju kao događaj za sebe, kao jedinstven slučaj koji neće vice versa uticati na druga lokalna zbivanja. Nezavisnost Kosova se, ipak, ne događa nezavisno od globalističkih procesa.

Greške u nacrtu se još uvek mogu popraviti kako bi se umanjila mogućnost grešaka u upravljanju, ali ne treba zaboraviti da su greške u upravljanju nepopravljive. Zar već nije napravljen prevelik broj nepopravljivih grešaka u upravljanju Kosmetom? Hoće li Ahtisarijev ili neki politički korektniji nacrt umanjiti broj takvih grešaka?

Srbi su uvereni da neće i zato znaju da se oni i Albanci neće sporazumeti na osnovu takvih nacrta.

Profesor Pedagoškog fakulteta u Somboru