Обећавају, а пара немају

Паре нису проблем, јер их – немамо. У складу са овим принципом, чини се, написан је економски део коалиционог споразума. Ако се нова влада буде држала онога што је потписала, онда ће нови креатори економске политике, чини се, бити прилично дарежљиви. Међутим, оног тренутка када с речи буде требало да се пређе на дело – може да да дође до застоја у примени програма. Из само једног разлога – пара нема.

Минус у буџету у првих пет месеци знатно је већи од планираног и према подацима Фискалног савета износио је око седам одсто бруто домаћег производа. Уз то, држава ће до краја године морати да обезбеди око две милијарде евра и то само за финансирање минуса у каси и за доспеле обавезе за раније узете кредите.

У првом делу програма признаје се економска реалност. Констатују седа су потребне хитне мере за смањење буџетског дефицита: „Мере морају бити радикалне у правцу смањивања бирократије и елиминисања непотребних трошкова државе” Када је, међутим, реч о конкретним мерама списак је прилично кратак. Уопштено се спомиње „смањивање расходне стране буџета”. Уштеде се планирају и у области јавних набавки, о чему су током кампање највише говорили „напредњаци”. Међутим, процена Фискалног савета показује да у тој области може да се уштеди највише 150 милиона евра, што је недовољно. Јер, према процени ове институције до краја године треба смањити мањак у каси за милијарду евра.

Коалициони партнери обавезали су се да неће замрзавати пензије и плате, али њихов раст у првој години мора бити усклађен са реалним могућностима буџета. Што опет може да значи да лична примања грађана неће расти онолико колико то закон дозвољава, то јест да неће у потпуности пратити инфлацију и економски раст. Нова власт ће спровести и пореску реформу, али ниједном речју није наведено да ли ће и за колико порез на додату вредност (ПДВ) бити повећан.

Спомиње се само укидање непотребних такси и парафискалних намета, али и да ће малим и средњим предузећима бити омогућено да ПДВ плаћају тек када наплате робу.

– Укупни непорески приходи у 2011. години износили су 166,9, а у овој ће бити око 180 милијарди динара. Немогуће их је одједном укинути и већи су од износа постојећег дефицита буџета – приметио је Мирослав Здравковић, уредник „Макроекономије”.

Србољуб Антић, бивши представник Србије у Међународном монетарном фонду, сматра да је овако дефинисан споразум прилично еластичан и да нам заправо не говори много о економској политици будуће владе.

Међу мерама наводи се и реформисање политике сопствених прихода које остварују разне републичке агенције и комисије. Накнаде које оне наплаћују биће укинуте или смањене, то јест прилагођене реалним могућностима привреде. Ова мера налази се и међу предлозима Фискалног савета, с тим што се додаје да су њени ефекти за уштеду ограничени и крећу се од 120 до 150 милиона евра.

Порез на зараде и убудуће треба да остане један од кључних прихода општина и градова у којима се наплаћује, наводи се у споразуму, значи да нова власт неће одустати од политике фискалне децентрализације. Мирослав Здравковић, уредник „Макроекономије”, подсећа да је у овој години републички буџет имао 40 милијарди динара мање приходе због ове мере. „Прављењем неких уступака до краја мандата владе могло би да се уштеди 80 милијарди динара”..

Хитан план антикризних мера за привреду, бесповратна помоћ привредницима, подстицаји инвеститорима, субвенционисани кредити, оснивање Развојне банке, докапитализација Комерцијалне банке и Поштанске штедионице – такође су на списку мера нове коалиције. Ти предлози изискују и значајна средства из буџета. Као једна од мера наводи се и дуплирање буџета за пољопривреду. Међутим, аутори „Кварталног монитора” израчунали су да би еквивалент тој мери било повећање ПДВ-а за један процентни поен.

Аница Телесковић