Петак, 03.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Патријарх: У СПЦ нема подела

Патријарх: У СПЦ нема подела

БЕОГРАД – У Спрској православној цркви нема никаквих подела, има различитих мишљења која се усаглашавају на седницама Светог архијерејског Сабора да би се постигло јединство, изјавио је патријарх српски Иринеј.

Патријарх каже да су приче о пензионисању неких владика СПЦ „новинарска измишљотина”, а подела, тврди, нема ни када је реч о доласку римског папе у Србију.

Он каже да не види никакву штету од папиног доласка у Србију и сматра да би дијалог с личношћу какав је римски епископ био веома користан јер он је, каже, и државник.

„Србија је увек могла да позове папу у посету, а ли не верујем да би он прихватио да се одазове позиву без сагласности Цркве. И то је нормално”, навео је поглавар СПЦ у интервју Танјугу.

Патријарх је подсетио да је папа и раније изражавао жељу да посети Србију, па и државе претходне Југославије, као и да су оправдања за његов недолазак била још увек свежа сећања на последице Другог светског рата, а посебно потоњих ратова и трагедија. Додатно, ту су и разлози папине безбедности у Србији коју, како тврди, нико не би могао да му гарантује с обзиром на то да, како каже, овде живи пуно избеглица.

„А, била би то трагедија за земљу и Цркву, ако би се нешто десило поглавару Римоктоличке цркве...Наш став је зато да још није сазрело време за једну такву посету”, казао је патријарх.

Када је, међутим, реч о обележавању 17 векова Миланског едикта наредне године, патријарх Иринеј каже да је мислио и мисли да би долазак римског епископа у Ниш био веома користан за Србију, српски народ и српску државе.

Корисно би, каже он, било то што би тај сусрет био први после 11. века када се догодио трагични раскол источне и западне цркве и можда прилика да се вратимо питању хришћанства и „јединству којем се ми свакодневно молимо”.

То би, према патријарховим речима, била нова страница историје односа православне и католичке цркве.

„Међутим, постоје нека мишљења, међу којима је и мишљење руског патријарха, до чега је нама, иначе, веома стало, који каже да не би могао да дође (у Ниш) ако би ту дошао и папа”, навео је патријарх додавши да, ипак, још ништа није дефинитивно јер се никада не зна шта све још може да се догоди.

„Зато је наша црква донела одуку да позове поглаваре свих православних цркава, а другим црквама ће упутити позив за присуство са делегацијама на највишем ниову”, казао је патријарх, прецизирајући да позив неће бити упућен на име актуелног папе, већ цркви, али са позивом да у Нишу присуствује делегација на највишем нивоу.

На опаску да су већ најављени неки сусрети представника руске цркве и Ватикана, патријарх каже да СПЦ то поздравља и сматра да је дијалог решења за све проблеме.

Дијалог је, каже патријарх, решење и за проблем који СПЦ има са Румунском православном црквом (РПЦ) због њеног мешања у питања југоистока Србије где покушава да Влахе прогласи Румунима.

Тим поводом је, подсећа, СПЦ упутила писмо РПЦ-у и очекује да ће она схватити проблем и по овом питању поступити на канонски уобичајен начин, ако за то буде добре воље и жеље.

Говорећи о проблемима са канонски непризнатом Црногорском православном црквом, патријарх је упозорио да Митрополија црногорска приморска од свог постојања припада Пећкој патријаршији и као таква је старија и од Црне Горе.

„И, ако неко некоме треба да даје легалитет то је онда Митрополија која је у саставу СПЦ”, навео је патријарх.

За самозваног митрополита те цркве Михаила Дедеића, патријарх каже да је „трагична личност” и сматра да он, као рашчињени свештеник као и они који га прате, није решење за Црну Гору.

Он очекује да ће „са мало здраве памети” то питање бити решено онако како треба да буде решено.

„СПЦ покрива све своје вернике који се налазе у државама некадашње Југославије, све вернике који живе у Европи, Америци, Аустралији, а сада оснивамо и епархију у Јужној Америци и по томе Црна Гора неће бити изузетак”, казао је патријарх.

Он је то објаснио чињеницом да, иако је Црна Гора држава, што Црква признаје, СПЦ има своје прописе и за њу не постоје државне границе.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.