Дачићев донкихотски напад на банке

Ивица Дачић, мандатар нове владе, стално проширује списак „народних непријатеља”. После Међународног монетарног фонда (ММФ), директора јавних предузећа који планирају поскупљења, на листи су се од пре два дана нашли и банкари. „Финансијски сектор је највећи непријатељ нашег народа зато што има за циљ да што више опљачка овај народ и то тако више неће моћи”, запретио је Дачић.

Чини се, међутим, да ће одмах по доласку у премијерски кабинет будући председник владе морати да покуца на врата тих истих народних непријатеља. Јер, да би се редовно исплаћивале све обавезе из буџета, па и плате и пензије, држава ће до краја године морати да позајми око две милијарде евра. Што је за наше прилике огроман новац. Повољније камате, без аранжмана са ММФ-ом, опет неће бити могуће – па ће економски део владе, чини се, морати да покуца и на врата зграде ММФ-а у Пенсилванија авенији у Вашингтону.

И не само то. Држава је, са друге стране, један од највећих банкарских дужника, јер су оне у државне дужничке папире пласирале 3,5 милијарди евра.

Владимир Глигоров са Бечког института за међународне економске односе сматра да је у овој причи најгори речник будућег премијера. Одавно се у Србији није чуло да су банке непријатељи народа, додаје.

– Нисам сигуран да разумем шта је тачно Дачић хтео да каже. Приговара се банкама да износе профите, али се не каже зашто је то рђаво. Можда се сматра да би требало да се реинвестира у банке и да се онда повећа кредитирање. Али капитализација банака није разлог да банке не повећавају кредите и не смањују камате. Дачић затим каже да би требало народ да се пита за кога је гласао, а не банке. То би могло да звучи као најава финансијске репресије, јер наравно банкама управљају власници и менаџери које они поставе, а не гласачи. Тако да се можда најављује административно одређивање камата или налагање коме да се дају кредити и под којим условима. Без обзира да ли тиме банке остварују профит или губитак – казао је Глигоров.

Коначно, каже се да би руководство централне банке могло да буде смењено, јер следи погрешну идеологију или политику, додаје Глигоров. А то је опет оправдано, јер се народ пита, па није важно што постоји законом одређен мандат гувернеру како би се обезбедила самосталност централне банке, ироничан је Глигоров.

Многе је јуче интересовало шта о Дачићевом банкарском ставу мисли његов коалициони партнер Млађан Динкић који је, познато је, заслужан за гашење домаћих банака и за то што су овде широм отворена врата страним банкама. Међутим, одговор није било могуће добити.

Не коментаришемо изјаве политичара, нарочито не оних у стилу Робина Худа, био је јуче био кратак одговор банкара „народних непријатеља”.

Они који су блиски Дачићу сматрају да је спорном изјавом мандатар „циљао” гувернера, а не пословне банке. Међутим, наши саговорници, различито доживљавају то да ли је мандатар циљао у гувернера или банке.

Зоран Јеремић, економски аналитичар, сматра да су поменути предлози опасни и да могу да воде урушавању банкарског сектора. По њему, у случају оптужби на рачун банака, замењују се тезе. Јер управо домаће банке с државним капиталом, због лошег управљања, што је последица партијског бирања кадрова, праве губитке које више коштају државу и пореске обвезнике, него банке које добро послују.

– Они који прозивају банке желе развој. Како ће обезбедити средства за то, ако не код банака. Како ће држава, уосталом, привући инвестиције када улагачи не могу да изнесу профит – каже овај стручњак.

Хасан Ханић, директор Београдске банкарске академије, каже да финансијски сектор има изузетно велики значај за развој привреде, а директно и посредно утиче и на животни стандард становништва

Многа наша предузећа , па и грађани постали су неликвидни током ове кризе.

– Банке према њима имају знатно разумевање, репрограмирају дугове, одобравају период мировања отплате дуга и слично. И због тога, као и дешавања у економском сектору, релативно велики број банака у Србији прошле године је пословао са губитком. А оне банке које су позитивно пословале оствариле су у просеку стопу приноса на капитал која је ниже него што је та стопа у банкама у региону – каже Ханић.

Он мисли да је порука можда упућена гувернеру Народне банке, министру финансија у претходној влади, али и грађанима како би лакше поднели финансијске тешкоће с којима се суочавају.

– Мислим да се изјава мандатара о утицају финансијског сектора неће, барем не у значајној мери, одразити на стабилност банкарског сектора нити унети нервозу на девизном тржишту – закључио је Ханић.

------------------------------------------------

Крстовићка не да џипове

Изјава Јелене Крстовић, потпредседнице „Делта холдинга”, о томе како би банке требало привреди и становништву „да замрзну потраживања на две године”, јуче је, такође, узбуркала јавност.

Један од банкара који је желео да остане анониман укратко је упитао:

– Да ли би штедише, које су у банке положиле седам милијарди евра, пристале да им две године не треба ни главница ни камата. А њихове паре банкари да дају на зајам. Не би. Да ли би „Делта” пристала да неко уђе у њен продајни салон аутомобила, а ексклузивни је заступник неколико брендова, и затражи да купи „Хондин” џип или „ланчију”, али тако да почне с отплатом тек кроз две године. Не би – казао је он и додао да ова компанија има двоструке аршине када је поверилац и када је дужник.

Новинарке „Политике” питале су јуче Јелену Крстовић да ли би била вољна да нам из понуде „Делта аута”, да „Хондин” џип, на пример, да га возимо, а да плаћање „замрзнемо” на две године. Питање је остало без одговора.