Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Одбрана поларних крајева

Одбрана поларних крајева
Канадски ледоломац Фото ЕПА

Глобалне климатске промене толико озбиљно прете осетљивој равнотежи Сунца, воде и леда на Арктику и Антарктику да су научници зарад очувања опште природне равнотеже покренули највећи истраживачки пројекат у последњих пола века.

Око 50.000 експерата из више од 60 земаља ће током Међународне године полова, која почиње 1. марта, радити на утврђивању што прецизније слике стања у поларним областима.

Како удаљени ледени крајеви имају веома важну улогу у очувању опште природне равнотеже, иницијатива има подршку Светске метеоролошке организације и Међународног савета за науку, а одлука о покретању пројекта донета је крајем прошле године на седници Антарктичког савета у Единбургу.

"Норвешка већ води пројекте на Арктику и Антарктику и логично је да се земља која има истраживачки стаж у овим областима највише ангажује", изјавио је Ојстен Дјупедал, норвешки министар за образовање и науку, прецизирајући да су две трећине од 35 милиона евра намењене за метеоролошке и климатске студије.

Забринутост истраживача све је већа што је више доказа о убрзаном топљењу леда изазваног глобалним загревањем. Сателитски снимци Арктика које је објавила НАСА показују да се од 2004. године ледени покривач Арктичког мора смањио за 14 одсто – што је површина готово 18 Србија. Снимци показују да се површина леда на Северном полу последњих деценија сваког лета смањи за око 0,7 одсто у односу на претходну годину. Прошлог септембра била је најмања од када је 1978. почело сателитско праћење.

Убрзано отопљава и на Гренланду где су амерички стручњаци установили да се количина санти леда које се ломе и падају у Атлантски океан повећала за пет пута. Уколико се настави овим темпом, највеће острво на свету могло би да до 2060. потпуно остане без леда.

Како је један кубни метар леда тежак мање од 0,9 тона, а кубни метар воде читаву тону, озбиљан раст нивоа мора је неминован претећи земљама ниског приобаља као и становништву, фауни и флори на половима и око њих.

У америчком Националном центру за истраживање атмосфере тврде да се повећањем површина под водом – које више упијају сунчеву топлоту и тако убрзавају глобално отопљавање – приближава критичан моменат загревања који би покренуо нагло отапање поларног леда.

Подаци које је на геофизичком скупу одржаном у децембру у Сан Франциску изнео тим америчких и канадских стручњака указују да би вечити лед на Северном полу могао да нестане до 2040. године.

Аларм се чује и из Аустралије. На универзитету у Камбери сматрају да би глобална температура до 2100. могла да нарасте и три пута више од предвиђеног, што би довело до екстремних метеоролошких појава и неповратних промена на Земљи.

Промене климе нису новост. Захваљујући фосилним остацима тропских биљака нађеним у стенама извађеним са дна Арктичког океана, научници са универзитета у Утрехту говоре да се пре 55 милиона година Северни пол зеленео од раскошног биља и да је температура Арктичког океана износила 24 степена. Ледени покривач почео је да се формира пре отприлике 45 милиона година – због климатских промена.

"Ово откриће говори да до климатских мутација може да дође и природним путем, за разлику од данашњег глобалног отопљавања коме је највећи кривац човек", каже Кејт Морган, амерички океанограф која је учествовала у овом пројекту.

Иако полови изгледају врло негостопримљиво, испод светлуцавих наслага леда истраживачи су открили свет пун живота. "Највећи део поларних подручја није истражен", каже Дејл Андерсон из истраживачког центра "Карл Сеган", "па је право изненађење у тим хладним водама открити жива бића попут риба са природним антифризом, медуза са крацима дугим 15 метара или дно мора прекривено чудесном шумом микроскопских облика живота".

Експерти немачког Института за поларна и морска истраживања "Алфред-Вегенер" упозоравају, међутим, да је опстанак ретких риба у поларним водама озбиљно угрожен. Температура Северног мора порасла је током последње четири деценије за 2,4 степена Целзијусова смањујући количину кисеоника у води – што је директна последица ефекта стаклене баште

И док се научници труде да спасу поларне крајеве, туристичке агенције у свету виде шансу за зараду. Под девизом "Пре него што се отопи", туристима авантуристичког духа нуде се аранжмани за крстарење хладним морима, потрага за леденим бреговима и посете најхладнијим деловима Земље. Бизнис је бизнис, па ако треба и по поларним температурама.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.