Нема аутоматског признавања диплома
Одлука грчког Министарства образовања да привремено забрани признавање диплома стечених у Србији није много забринула странце који студирају на нашим универзитетима. Последице ове одлуке нису много забринуле ни наше академце који се припремају за нострификацију диплома, јер они свакако морају да прођу "ход по мукама" уколико после дипломирања пожеле да потраже посао у иностранству или да на неком од престижних универзитета упишу постдипломске студије.
Зато многи ђаци у Србији једва чекају да се наш високошколски систем усклади с болоњским моделом и да 2010. године и Србија буде у јединственом европском академском простору. Очекују, наиме, да ће већ тада дипломе свих наших универзитета бити признате свуда у свету, без нострификације и полагања додатних испита.
– Неће бити аутоматизма. Све ће зависити од наших студијских програма. Уколико нам ти програми буду признати, биће признате и дипломе. Зато Акредитациона комисија и захтева да сваки наш студијски програм буде сличан са најмање три студијска програма у свету, од којих су два са универзитета из ЕУ, а један је са високошколске установе изван ЕУ – образлаже проректор Београдског универзитета професор др Неда Бокан.
Информације о томе да ли им се, где и под којим условима диплома признаје наши академци сазнају углавном од другара који су већ отишли и снашли се негде у белом свету или из одговарајућих служби тамошњих универзитета, као и из информативних центара при тамошњим министарствима просвете.
Жале се да у својој земљи такве информације не могу да добију, упркос томе што при Министарству просвете Србије постоји Еник центар (европски информативни центар), а при Београдском универзитету основан је Центар за развој каријере. То су за наш лист потврдиле и Милена Дамјановић, из Еник центра при Министарству просвете Србије, и Марта Ракић, пи-ар менаџер Каријер центра.
Ни на Универзитету нема званичних информација.
– Све што знамо знамо посредно. Углавном од бивших студената или чујемо од наших страних колега – казује проректор БУ.
– Хемијски факултет у Београду је признат у целом свету. И то у потпуности. Не треба да се полажу никакви додатни испити, ни за упис на докторат, нити за добијање посла у фирмама, компанијама. Најбољи наши студенти тако одлазе у Америку, али и у земље Европске уније. Зато сада имамо проблем подмлатка на факултету. Све теже је и када је у питању избор асистената – објашњава професор др Живорад Тешић, декан Хемијског факултета.
– Постоје универзитети у свету који основне студије београдског Електротехничког факултета признају као мастер студије, али има и оних који захтевају да кандидат положи још неке додатне испите да би му се београдска диплома признала као мастер. Има, међутим, универзитета који наше студије признају само као бачелор, па мастер мора да се упише. Рецимо, у Швајцарској, у Лугани, нису диплому нашег факултета признали као мастер – указује Иван Јованов, студент-продекан Електротехничког факултета.
– У Америци, Канади, Аустралији, наша диплома се признаје без додатних полагања испита – каже професор др Невенка Жаркић-Јоксимовић, декан Факултета организационих наука у Београду. Без обзира на то да ли је реч о запослењу или о упису постдипломских студија. А у Швајцарској, Шпанији, Немачкој, Италији, Енглеској диплома наших основних студија и до сада се признавала као мастер. Тако су наши дипломирани инжењери могли директно да уписују докторске студије.
– Ниједан студент нам се до сада није пожалио да диплома стечена на Универзитету у Новом Саду није призната ван граница наше земље. Могу наши дипломци у свету и да се запосле и да наставе студије – истиче ректор професор др Радмила Маринковић-Недучин. – Има, наравно, лиценцираних занимања, као што су, рецимо, лекари, архитекте. И ти стручњаци онда морају да полажу додатне испите за нострификацију. Реч је заправо о томе да се у тим земљама штите одређене професије.
На београдском Правном факултету указују на то да и правници морају да полажу диференцијалне испите да би нострификовали дипломе, јер се правосудни системи разликују од земље до земље.
– Ради нострификације, уз диплому студентима дајемо и додатак дипломе из којег се може детаљно видети шта је све дипломирани студент савладао – објашњава професор др Марко Бацковић, декан београдског Економског факултета.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


