Србија ослобођена оптужби за геноцид

Србија није планирала, подстрекавала, нити је била саучесник у геноциду који се десио у Сребреници у јулу 1995. године, одлучио је Међународни суд правде у Хагу. За овакву одлуку гласало је 13 од 15 чланова судског већа. Србија је, међутим, одговорна, јер није спречила да се злочин деси, а прекршила је Конвенцију о геноциду и тиме што није испоручила Хашком трибуналу генерала Ратка Младића, који се сматра најодговорнијим за масакр. Пресуда је, као што се и очекивало, врло различито дочекана у Београду и Сарајеву. У Србији је примљена са извесним олакшањем, јер је овде владао страх од далеко строже пресуде (подсећамо да је Слободан Милошевић у Хашком трибуналу био оптужен за "планирање, наређивање, извршење и подстрекивање" на геноцид), док је у главном граду БиХ незадовољство велико, јер су се надали да ће Србија бити проглашена за главног, директног кривца за геноцид.

Председник Србије Борис Тадић је изразио очекивање да ће Народна скупштина у најскорије време усвојити декларацију којом ће недвосмислено осудити злочин почињен на подручју Сребренице, чиме би Србија испунила и део пресуде суда у Хагу. То би, како је јуче објаснио Тадић, "омогућило отварање нове странице у односима БиХ и Србије". Премијер Војислав Коштуница је поновио да ће Србија учинити све да што пре испуни своје обавезе према Хашком трибуналу.

Главни правни заступник и амбасадор Србије у Холандији Радослав Стојановић изјавио је да је пресуда Међународног суда правде представља основу за национално помирење у бившој Југославији и изразио жаљење због свих жртава рата у Босни. "Изражавам професионално задовољство пресудом, која је потврдила нашу полазну тезу да нико не може да докаже да су Србија и српски народ имали намеру да униште муслимански народ. Ако је неки појединац и имао такву намеру, тражимо да таквом појединцу суди међународни или унутрашњи суд", изјавио је Стојановић после изрицање пресуде у хашкој Палати мира.

"Изражавам зато жаљење због жртава муслиманског народа, жаљење због жртава хрватског народа и жртава српског народа у БиХ. И то нека нам буде основа за процес националног помирења, који ћемо покренути после ових грозних ратова који су, нажалост, избили у Југославији", подвукао је Стојановић.

Суд се, иначе,  у више наврата у образложењу позивао на пресуде Хашког трибунала. Председница суда Розалин Хигинс, рекла је да је суд, на основу доказа који су му предочени, али и на основу чињеница доказаних пред Хашким трибуналом, пре свега у пресудама генералима Републике Српске Радиславу Крстићу и Видоју Благојевићу, непобитно утврдио да се геноцид у Сребреници десио.

У пресуди се каже да финансијска надокнада не би била "права сатисфакција за оно што је геноцид изазвао". Тужитељ има право на задовољење, а оно треба да буде у форми изјаве, односно декларације у којој ће тужена страна признати да није испунила своје обавезе да спречи злочин геноцида. То би, како сматра суд, било довољно задовољење тужитељу.

Након саопштавања одлуке Розалин Хигинс је, обраћајући се новинарима, рекла да пресуда тог суда није производ политичког компромиса.

Подсећајући да је ово био први случај у шездесетогодишњој историји Међународног суда правде да једна држава тужи другу за геноцид, Хигинсова је назначила да је суд био "свестан одговорности" коју му је та чињеница наметнула. "Суд је – као што увек чини – прецизно применио право и закон на свако питање које се нашло пред њим", закључила је Хигинсова.

Занимљиво је, иначе, да се пресуда односи искључиво на Србију, иако је тужена страна била и Црна Гора. Србија је, како је рекла Розалин Хигинс, преузела континуитет државности и на тај начин и обавезе које падају на терет СЦГ, док Црна Гора нема континуитет државне традиције и није дала свој пристанак за надлежност овог суда, па неће ни сносити последице пресуде.

Суд није прихватио аргументацију правног тима наше земље да није надлежан за овај спор. У току главне расправе која је вођена од фебруара до маја прошле године др Тибор Варади је истицао приговор ненадлежности, позивајући се на чињеницу да у време подношења тужбе 1993. године СРЈ није била чланица Уједињених нација нити потписница Конвенције о геноциду. Др Варади је такође подсетио суд да се огласио ненадлежним када је 2004. године СЦГ поднела тужбу против земаља чланица НАТО-а за бомбардовање управо користећи чињеницу да СРЈ није чланица УН-а.

-------------------------------------------------------------------------

Улога Ратка Младића
Највиши суд УН "утврдио је да су злочини у Сребреници почињени са специфичном намером да се уништи заштићена група, босански Муслимани и да су припадници Војске Републике Српске од 13. јула 1995. починили геноцид". Међутим, није било довољно доказа да је у овом злочину учествовала СРЈ.

"Није доказано да је Војска СРЈ учествовала у томе и није утврђено да би генерал Ратко Младић могао да буде третиран као орган власти СРЈ", каже се у пресуди.

СРЈ је, како је саопштила Хигинсова, имала утицај на босанске Србе у политичком, војном и финансијском смислу. То ипак не значи да је постојала апсолутна зависност органа и Војске Републике Српске од органа власти СРЈ.

Суд је закључио да СРЈ није снабдевала починиоце геноцида оружјем, односно "средствима за геноцид", али је СРЈ ипак одговорна, јер је "постојала свест да се може десити геноцид у Сребреници. Власти су морале да учине све што је у њеној моћи да спрече трагичне догађаје", каже се у образложењу пресуде, уз објашњење да је Београд могао да претпостави да би до масакра могло да дође.

Суд је такође одлучио да у случају паравојне јединице из Србије "Шкорпиони", која је на подручју Сребренице починила злочине, не постоје докази да је она била под апсолутном контролом власти у Београду.

Суд је такође закључио да, осим у Сребреници, геноцида није било на другим деловима територије БиХ. Почињени су, како се каже у пресуди, масовни злочини, али се они не могу квалификовати као геноцид. Масовна убиства нису почињена с намером да се Муслимани униште као национална група. Исти налаз суд је донео и у вези с протеривањем, депортацијама, уништавањем муслиманских културних и верних објеката, наведених у тужби БиХ.

У делу пресуде који се односи на неиспоручивање генерала Ратка Младића каже се да је СЦГ испунила захтев за сарадњу с Трибуналом тек после 5. октобра 2000. године чиме је признала да пре тога није сарађивала са овим судом.

"Генерал Младић се налази на територији тужене стране, виђен је тамо неколико пута, те се поставља питање да ли су власти све учиниле да га ухапсе", рекла је Хигинсова.

Она је назначила да Србија није оспорила изјаву шефа српске дипломатије Вука Драшковића да службе безбедности знају где је Младић, али неће да га ухапсе.

-------------------------------------------------------------------------

Како се гласало у Међународном суду правде

Приликом гласања о томе да ли је Србија починила геноцид у БиХ тринаест судија Међународног суда правде у Хагу гласало је да није, док су двојица чланова већа сматрала да је Србија учинила тај злочин. Против предлога да се Србија огласи кривом за геноцид гласали су, између осталих, председница суда Розалин Хигинс (Велика Британија), судије Леонид Скотњиков (Руска Федерација), Хисаши Овада (Јапан) Бруно Сима (Немачка), Петер Томка (Словачка), Рони Абрахам (Француска), Кенет Кејт (Нови Зеланд), Бернардо Сепулведа-Амор (Мексико), Мохамед Беноуна (Мароко) и ад хок судија Миленко Крећа (Србија), док су потпредседник суда Ун Шафкат ал-Кашива (Јордан) и ад хок судија Мејо (БиХ) били за ту одлуку.

Исти однос снага био је и кад се одлучивало о томе да ли је Србија планирала геноцид. Судије које су у првом случају биле за то да се наша земља прогласи одговорном за геноцид, изјасниле су се да смо планирали тај злочин.

Када се одлучивало о саучесништву у геноциду, 11 чланова већа је дигло руку за одлуку да Србија није била саучесник у геноциду у БиХ, док су је четворо сматрали одговорном за ово дело. На страни оних који су нас ослобађали кривице били су поново председница Хигинс, као и судије Ши, Корома, Овада, Сима, Томка, Абрахам, Сепулведа-Амор, Скотњиков и Крећа, док су потпредседник Ал-Кашива, Кејт, Бенуна и Мејо сматрали да постоји наша одговорност.

Дванаест према три био је резултат гласања по питању да ли је Србија требало да спречи геноцид у Сребреници. За одлуку да смо одговорни гласали су председница Хигинс, потпредседник Ал-Кашива, судије Рањива, Ши, Корома, Овада, Сима, Абрахам, Кејт, Амор, Бенуна и Мејо, док су се тој одлуци успротивили Томка, Скотњиков и Миленко Крећа.

Да Србија није испунила обавезу према Хашком трибуналу сматрали су Хигинс, Ал-Кашива, Ранђива, Ши, Корома, Овада, Сима, Томка, Абрахам, Кејт, Сепулведа-Амор, Бенуна и Мејо. Против су били Скотњиков и Крећа.
Јелена Церовина