Москва против „непријатеља народа”

Руска Дума (доњи дом парламента) је одлучила да ипак ступи на снагу спорни закон који регулише рад невладиних организација (НВО), а које они називају „невладиним комерцијалним организацијама”. Ове организације сада добијају статус „страног агента”, а посебним законом се под строжу контролу стављају и интернет сајтови који се баве „деликатнијим темама” везаним за руску свакодневицу. О овим одлукама, које су изгласане са 374 гласа за, три против и једним уздржаним, предстоји још да се изјасне Савет федерације (Горњи дом) и председник државе Владимир Путин.

Предлог закона о НВО изазвао је у протеклим недељама бурне реакције руских невладиних организација као и њихових финансијера, посебно оних из иностранства. Многи су формулацију „страни агент” протумачили као – „шпијун” или „непријатељ народа”.

Ипак, кога је у Русији, по новоусвојеном закону, могуће означити као „непријатеља народа”? Реч је, пре свега, о организацијама финансираним из иностранства које, при томе, учествују у политичком животу Русије и акцијама с тим у вези. За њихову делатност предвиђена је јача контрола државних органа и, у складу са тиме, и драстичније казне. Тако представницима невладиних организација са страним финансијером који позивају на „грађанску непослушност” следује новчана глоба од 200.000 рубаља (око 5.000 евра), па до затворске казне у трајању од три године.

За оснивање религиозних или друштвених организација чија делатност је скопчана са насиљем предвиђена је новчана казна од 300.000 рубаља, до четворогодишњег затвора.

Од новог закона су изузете делатности из сфере науке, културе, уметности, здравствене заштите, социјалне подршке грађанима, заштите материнства и дечије заштите, промоције здравог живота, физичке културе и спорта, екологије, добротворног рада... Али и регистроване религиозне организације, државне корпорације и компаније, као и некомерцијалне организације...

Због спорних закона, шпански медији најављују стварање у Русији „црних спискова интернет сајтова”, тачније – увођење цензуре. Мада се нови закон, пре свега, бави контролом сајтова који пропагирају дечју порнографију и слично, многи верују да ће се забране односити и на оне који се дотичу политичких тема, неприхватљивих за државу. На удару би се, пре свега, могли наћи сајтови преко којих су млади последњих месеци позивани на антивладине демонстрације.

„Борба против оних који мисле другачије преноси се у виртуелни простор”, коментарише у међународном издању лист „Кришчен сајенс монитор”. „Франкфуртер алгемајне цајтунг” спекулише да је један од разлога исхитреног увођења новог закона чињеница да је рејтинг актуелног шефа руске државе Владимира Путина у константном паду.

„Још од совјетских времена руски чиновници у сваком проблему траже инострани утицај”, додаје „Фајненшел тајмс”. „Та врста параноје појавила се и у новом закону који има за циљ разобличавање страних агената. А под тиме се подразумевају све организације финансиране из иностранства”.

Наравно, нико не спори да је Русија, као једна од водећих сила света, на мети страних служби и организација које имају за циљ да „унесу немир” међу тамошњи живаљ. Ипак, колико ће нови закон помоћи да се тај утицај онемогући зависиће, пре свега, од начина на који се буде примењивао. А управо то је оно чега се многи у овој земљи, и ван ње, плаше.

Слободан Самарџија