Одговор културном геноциду

Москва – Недопустиво је да се уништавањем баштине на Косову и Метохији у центру Европе десила највећа културна катастрофа после Другог светског рата, а да о томе готово нико ништа није знао, изјавио је јуче у Москви Алексеј Лидов, директор Центра за источнохришћанску културу.

Лидов је у интервјуу Танјугу рекао да су на Западу када је реч о уништењу православне баштине на Космету постојали двоструки стандарди и да су медији недељама извештавали о уништењу статуа Буде у Авганистану, док су страдања српске баштине прећуткивана. "Тачно је, рушене су до 1999. године и џамије које се сада обнављају, али оне се као споменици културе не могу поредити по значају са ремек-делима светске и европске баштине, као што су Пећка патријаршија, Дечани, Богородица Љевишка и манастир Грачаница – то одговорно тврдим и то је потврдио Унеско", рекао је један од најистакнутијих византолога у Русији.

Лидов, у чијој је редакцији овог месеца објављена књига "Косово: православно наслеђе и савремена катастрофа" у издању куће "Индрик", био је члан експертске комисије која је у априлу 2004. обишла уништене православне цркве и манастире.

На инсистирање комисије агенција Уједињених нација за образовање, науку и културу (Унеско) та четири споменика културе уврстила је после две године на листу светског културног наслеђа и на списак баштине којој прети опасност. "То је, по мени, највећа победа разума и добре воље а са гледишта њихове заштите, много боље него присуство међународних снага које у томе нису успеле", рекао је руски историчар уметности.

Међутим, по Лидову, "скандал је то што земље НАТО нису заштитиле 143 цркве и манастира" уништене или оскрнављене после доласка на територију Космета.

Према Лидову, после немира албанских екстремиста у марту 2004. срушено је или уништено 35 цркава и манастира, а укупно су 143 била изложена уништавању од 1999, када је после бомбардовања НАТО почело систематско уништавање споменика на Космету, а "победници" Албанци се обрачунали са својим "непријатељем, њиховом културом, црквама".

Лидов је, истовремено, изразио бојазан да би погром могао да се понови у осетљивој фази преговора о будућем статусу Космета, будући да радикални Албанци "сада уцењују Запад претњама да ће ако не добију независност поново употребити насиље". "Западним земљама мора постати јасно да тај регион није ′афричка егзотика′ и да су, на пример, италијански војници Кфор штитећи Дечане, као и Унеско, схватили и јасно ставили до знања да се не ради само о заштити српског наслеђа већ неодвојивог дела светске и европске башине највишег нивоа", истакао је Лидов.

Књига "Косово: православно наслеђе и савремена катастрофа" издата је у 500 примерака на руском и 300 примерака на енглеском језику.

"Књига је морала да настане као одговор рату против споменика културе и политике културног геноцида, јер се не може стављати знак једнакости и рећи да се у тој ′крвавој каши′ не може ништа схватити, као што је распрострањено међу западним интелектуалцима и византолозима", рекао је Лидов.

Рад експертске комисије из 2004, у којој су били и истакнути историчари уметности и рестауратори из Италије, Бугарске и Аустрије и која је била апсолутно једнодушна, подржали су и тадашњи генерални секретар УН Кофи Анан и директор Унескоа Коићиро Мацура, подсетио је руски експерт.

Лидов је упутио позив властима и институцијама у Србији да утврди јединствену и консолидовану политику према заштити српских споменика, коју би заступали у односу према свету