Најпожељнија удавача

Глобалну породицу корисника ваљаних, ауторитативних садржаја на интернету ових дана је узнемирила вест да прети затварање ресурса најпознатије онлајн енциклопедије, слободне енциклопедије "Википедија".

У јавност је процурела тврдња Флоренс Девуар, руководиоца "Википедија" фондације, саопштена у некој приватној прилици, да годишњи приходи "Википедије" износе око милион долара годишње, док је одржавање самог ресурса чак пет пута скупље, пошто 80 одсто расхода одлази на плаћање услуга менаџерском тиму који брине о одржавању ове интернет-енциклопедије.

Без додатног финансирања "Википедија" неће издржати дуже од три-четири месеца, рекла је наводно Девуарова, али је покренути талас забринутости међу корисницима овог топ-ресурса, одмах покушао да заустави Џими Донал Вејлс.

Оснивач "Википедије" оповргао је гласине о њеном гашењу, потврђујући истовремено неопходност допунског финансирања овог бренда, проглашеног прошле године за један од најауторитативнијих у свету високих технологија.

"Википедија" је узлет постигла за само шест година, јер је као слободна енциклопедија стартовала на интернету 15. јануара 2001. године, уносећи револуционарни концепт у обликовање енциклопедијских садржаја.

Чланке "Википедије" пишу, бришу, преправљају, допуњују и прецизирају волонтери, од оних са великим одмором од школске спреме, до носилаца највиших академских звања и почасти. Све њих обједињује спремност да глобалној заједници корисника интернета, википедијанцима, подаре нешто од сопствених знања, уз истовремени пристанак да оно што сами прилажу овом ресурсу буде непрестано мењано.

Изворни текстови прилажу се "Википедији" као "слободан садржај", дефинисан "ГНУ слободном документационом дозволом". Овај протокол значи могућност слободне употребе, измене, копирања и ширења енциклопедијских чланака, под условом да било која копија или измена и сама буде отворена за промене. Захваљујући овом правилу, ниједан енциклопедијски чланак на "Википедији" није закован, довршен.

Колико су се википедијанци "примили" на изазов с којим их је суочио Џими Вејлс види се по томе што је већ 12. фебруара 2001. године "Википедија" имала 1.000, а кроз седам месеци чак 10.000 чланака. Данас је на овом ресурсу око 1,5 милиона енциклопедијских чланака на енглеском и скоро пет милиона чланака на неком од 229 језика.

Од тог броја око стотинак ресурса је врло активно, међу њима и издање на српском језику. Као и у другим случајевима, и овде није реч о националној "Википедији", већ о енциклопедији на неком од многих језика.

Током дана, издања "Википедије" на интернету посети око 60 милиона корисника, што сведочи и о размерама могућег разочарања уколико се обистине гласине о њеном гашењу.

Прве реакције аналитичара који прате збивања у дигиталном свету ово тумаче као бацање мамца могућим инвеститорима, поготово највећим играчима на тржишту електронских технологија и услуга, па и самом Гуглу.

Овај интернет гигант је у прошлој години, у истраживању организованом у Великој Британији, проглашен за неприкосновеног лидера на листи најутицајнијих водећих пет брендова савременог света.