Хранитељи уместо родитеља
Градски центар за социјални рад недавно је почео дa остварује пројекат "За живот у породици" с намером да обезбеди дом за малишане, који из различитих разлога не могу да живе са својим родитељима. За преузимање бриге о детету на неко време хранитељима се сада уплаћују доприноси за пензијско, инвалидско и здравствено осигурање, а имају право и на остваривање попуста на цену комуналних услуга и легализацију стамбених објеката. Уз то, из буџета Републике Србије хранитељи добијају надокнаду од око 18.500 динара ако је у породицу смештено једно дете, а 15.780 динара по малишану уколико их више борави у некој фамилији.
Тамара Борисављевић, психолог и један од координатора пројекта, објашњава да треба образовати становништво, јер многи мешају појмове хранитеља и усвојитеља.
– Мали је број хранитељских породица у граду и циљ нам је да се у наредном периоду људи заинтересују за овај вид помоћи деци без родитељског старања, деци млађег узраста која живе у дому, али и старијим дечацима и девојчицама којима недостаје породично искуство. Хранитељство није усвојење, јер деца у хранитељској породици задржавају свој идентитет и право на контакте са члановима биолошке породице. Има много делова града, попут Калуђерице и Раковице, где људи живе у великим кућама и имају могућности да прихвате бригу о неком малишану. Ово је могућност и за жене које су остале без посла, јер од новчане надокнаде коју добијају за хранитељство могу да премосте тежак период – истакла је Борисављевићева.
Хранитељи једино не могу бити људи који су кривично кажњавани, лишени родитељског права или пословне способности, као и они који не могу да обезбеде довољно сигурну и подстицајну средину за дете. Кандидати морају да прибаве фотокопију личне карте, потврду о имовини, извод из матичне књиге рођених и венчаних, уверење о држављанству, лекарско уверење и потврду о запослењу и личним приходима.
– Наша је намера да децу сместимо у породицу истог или сличног порекла. Када удомимо дете, наш посао се ту не завршава, јер га обилазимо сваких 15 дана. Хранитељска породица треба да буде добра замена за природну породицу детета, да му пружа сигурност, љубав, подршку и брине о његовом здрављу, школовању и васпитању. Заинтересовани нам се могу јавити на телефоне 2651-784, 2650-925 и 063-889-5893 – рекла је Весна Аргакијев, педагог и координатор пројекта.
Године старости не би трабало да представљају ограничавајући фактор за преузимање обавезе бриге о малишанима, али се води рачуна да разлика између деце и хранитеља не буде већа од 40 година. Трећина актуелних хранитељица тренутно има између 50 и 59 година, а само 10 одсто њих има до 39 година. Координатори пројекта наглашавају да грађани треба да се угледају да особе попут Бране Стефановић са Петловог брда, која је досад одгајила чак 40 малишана и са свима остала у контакту.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


