На Косову по 1244

Од нашег сталног дописника

Њујорк – „Добар дан“, било је прво што је генерални секретар УН Бан Ки Мун изговорио ушавши у петак поподне у салу за састанке поред свог кабинета у „Икеи“, како се у шали зове привремено „хангар“ здање Светске организације, подигнуто на травњаку поред главног, у којем су радови на великом реновирању поодмакли.

У сали га је чекала „делегација“ из бивше Југославије – група дописника из земаља које ће посетити: Словеније, Хрватске, Црне Горе, Србије, Македоније, Босне и Херцеговине и Косова. „Ово је моја прва посета целој бившој Југославији и прво такво путовање једног генералног секретара УН“, наставио је, наравно на енглеском, не пропустивши финесу у формулацији: да одлази „у шест нових држава и на Косово.“

Напоменуо је да је један од повода за овај пут и чињеница да неке од њих прослављају 20. годишњицу откако су постале чланице УН, али да је, с друге стране, сврха његове посете да нагласи „важност региона, не само у Европи, него и у свету“.

„Ово подручје је прошло кроз велика искушења и трауме, о којима сви добро знамо. Али у целом региону су видљиви знаци напретка. Видим динамизам и посвећеност да се превазиђу проблеми и крене се напред. Треба да подржимо консолидацију тога што је постигнуто и негујемо снаге хармоније и интеграција. Због тога ће моје путовање бити фокусирано ка будућности.“

Осми генерални секретар УН, Бан Ки Мун (68), бивши је каријерни дипломата Јужне Кореје, који је од 2004. до 2006. био и министар иностраних послова и спољне трговине своје земље. Први мандат је 2007. освојио иако је на почетку процеса кандидовања важио за аутсајдера, а прошле године му је једногласно поверен и други, који истиче 31. децембра 2016.

У овом интервјуу су питања свих новинара, груписана тематски, уместо хронолошки.

Управо сте рекли да посећујете „шест држава и Косово“. Да ли то на било који начин подразумева да генерални секретар УН Косово сматра независном државом? (Политика)

Моја посета Косову се збива у ширем контексту моје посете региону. Такође, она је организована у складу с Резолуцијом 1244 Савета безбедности. Као што знате, Косово је једино место на коме је данас нека мисија Уједињених нација, Унмик. Моја дужност и моја одговорност као генералног секретара је да се сретнем с нашим људима тамо. Тим поводом, имаћу и прилику да се састанем с представницима владе Косова. Подсећам вас да су УН Резолуцијом 1244 обавезне да осигурају да се сва транзиција на Косову спроводи у складу с линијом Савета безбедности.

Шта ће бити улога Умика после септембра када ће, после одлуке Међународне управљачке групе, престати надгледање независности Косова? Ми смо такође свесни тога да је, упркос Резолуцији 1244, Косово као независну државу признало више од 80 земаља света.

(РТВ Србије)

Мандат и улога Умника ће и даље бити усмеравани Резолуцијом 1244, и то је јасно. Али, такође је јасно да су Европска унија и њена мисија, Еулекс, преузели већу улогу, док је Унмикова смањена. Али, ми и даље имамо веома важну мисију и мандат и наставићемо да доприносимо примени Резолуције 1244 и другим хуманитарним и питањима људских права, а пре свега миру и безбедности у региону. Такође се могли уочити да сам овде у свом кабинету примао лидере Косова, што је такође део мојих сталних напора у поменутом правцу.

Пре око две године, Скупштина УН је усвојила резолуцију која је позвала на дијалог између Косова и Србије. Дијалог који би промовисао сарадњу, побољшао животе људи у обе земље,остварио напредак на путу ка ЕУ и допринео миру и стабилности у региону. Дијалог је вођен, постигнути су неки споразуми, али нису примењени од стране Србије. Шта ћете, пошто посећујете и Србију и Косово, учинити у том погледу?

(Национална телевизија Косова)

Пре свега, моја улога је стриктно вођена Резолуцијом 1244 Савета безбедности. Ја сам већ неко време забринут због стања односа Србије и Косова и њиховим неуспесима да се помире и сарађују на основама поменутих споразума. Неки су додуше примењени лако, али неки уопште нису. Велике бриге постоје и због безбедносне ситуације на северу Косова, што је смирено акцијама ЕУ и Еулекса. Ја се искрено надам да ће се изнаћи неко решење за ова питања. Обе стране би морале да у потпуности сарађују у интересу заједничког просперитета и безбедности у региону. То је оно чему се надају Уједињене нације и међународна заједница. О томе ћу разговарати и с лидерима Србије и с представницима Косова.

Какав је ваш став о Међународном трибуналу за ратне злочине у Хагу? Има ли притисака да се његов рад брзо приведе крају и распусти се?

(телефонско питање из Сарајева)

Нема таквих притисака. Његово, као и оснивање трибунала за ратне злочине почињене у другим деловима света доказ је међународне решености да се процесуирају одговорни за та гнусна дела. То је и веома јасна порука свима да ће починиоци ратних злочина против хуманости и геноцида бити извођени пред судове међународне правде.

Ви ћете ускоро добити веома блиског сарадника из Србије када Вук Јеремић преузме функцију председника Генералне скупштине. У Србији се тим поводом полемише колико је у ствари важан тај положај и да ли ће господин Јеремић с тог места моћи да брани интересе Србије? (Политика)

Председник Генералне скупштине не врши своју дужност с позиција сопствене земље. На том месту, господин Јеремић ће се бавити свим питањима која су на дневном реду Генералне скупштине УН. Према томе, од њега се очекује да поступа изнад интереса Србије. Наравно, српски народ треба да буде поносан зато што има тако истакнуту личност на челу Генералне скупштине.
С господином Јеремићем, као министром иностраних послова Србије, сарађивао сам веома блиско и он је међу оним министрима с којим сам се најчешће састајао. Наши односи су веома срдачни и засновани на међусобном уважавању. Радујем се што ћемо блиско сарађивати и од септембра.

Да ли сте и колико забринути због његове изјаве од пре неки дан да Косово може да постане чланица Уједињених нација „само преко њега мртвог“. Да ли је то прикладна изјава за будућег председника Генералне скупштине?

(Национална телевизија Косова)

Не мислим да је то изјавио у својству будућег председника Генералне скупштине, већ као министар иностраних послова Србије. Шта год да је рекао, мој став и уверење је да је чланство у Уједињеним нацијама нешто о чему се прво одлучује препоруком Савета безбедности, а потом одобравањем у Генералној скупштини.

Како је дошло до тога да и Словенија буде укључена у вашу турнеју и како видите улогу Словеније у региону?

(Словеначка телевизија)

Ја ћу посетити свих шест земаља бивше Југославије и Косово, што јесте мало амбициозно с моје стране, да посетим седам места за мање од недељу дана. Са Словенијом сам сарађивао веома блиско: као амбасадор Републике Кореје у Бечу, крајем 90-их, био сам акредитован и у Љубљани. Словенија је једина из овог региона коју, као генерални секретар УН, посећујем по други пут. Био сам тамо и 2008, када је Словенија председавала ЕУ. Ја већ дуго имам добре односе с председником Тирком, кога знам још док сам био секретар председника Генералне скупштине, а он помоћник генералног секретара за политичка питања. Словенија је крајем 90-их била и нестална чланица Савета безбедности.

Има доста спекулација да би словеначки председник Данило Тирк могао да буде кандидат за вашег наследника, кад вам истекне мандат. Какво је ваше мишљење о томе, као и о чињеници да би нови генерални секретар мога да буде из групе источноевропских земаља?

(Новинска агенција Словеније)

Као што знате, ја сам управо започео свој други мандат као генерални секретар УН, па не бих тако рано говорио о свом наследнику. Али, ко год размишља да ме наследи, добродошао је...

Мисија у Хрватској је одавно завршена. Како оцењујете хрватски напредак после тога и изазове који су пре њом?

(Хрватска телевизија)

Хрватска је некад била земља с пет мировних мисија УН, а сада је учесник у мировним операцијама УН. То је веома значајна и похвална трансформација. Хрватска ће сада постати и чланица ЕУ, што је веома важно. Искрено се надам да ће хрватско руководство наставити да гради на овим постигнућима...

О чему ћете разговарати с црногорским лидерима?

(Вијести, Подгорица)

Црна Гора има још доста изазова које мора да савлада, кад је реч о људским правима, укидању дискриминаторних мера према неким мањинским групама, поготово према ромској популацији, што је проблем у свих шест земаља бивше Југославије, што ћу тамо да нагласим. Али сам веома охрабрен настојањима да се тамо унапреди демократија...

Да ли сте забринути што још није решен проблем око имена између Бивше Југословенске Републике Македоније и Грчке?

(Новинска агенција Словеније)

Мој специјални изасланик за ово питање биће са мном у Скопљу, па ћемо имати прилику да о томе дискутујемо с председником Ивановом и премијером Грујевским. Нажалост, тај проблем са именом траје веома друго. Ја већ дуго од лидера Грчке и БЈРМ тражим да ово питање реше што је могуће пре, за њихово заједничко добро, због чега је важно показати флексибилност и осећај за компромис.