Шивење на "папучицу"

Потребан вам је неки комад одеће?
Наравно, упутићете се у одговарајућу продавницу и купити панталоне, кошуљу или сако.
Мало ко ће, осим оних који се професионално баве тим послом, у данашње доба, одвојити довољно времена да сам нешто сашије.
И то само уколико поседује машину за шивење.
А вековима иза нас, у периоду пре 1800. године и проналазака читавог низа иновација које су довеле до стварања шиваће машине људи су, да би дошли до одговарајуће одеће, шили ручно. То је био мукотрпан и тежак посао који је захтевао много времена и прецизности, а био је нарочито болан за руке.

У последњој деценији 18. и првој деценији 19. века идеја о стварању уређаја који ће да замени руке приликом шивења полако је оживљавала. Неки од проналазача, попут Енглеза Томаса Сеинта и Томаса Стоуна и Џејмса Хендерсона из Француске, учинили су у поменутом периоду прве кораке ка стварању машине за шивење. Ипак, први комплетан проналазак на коме је могао да се сашије комад гардеробе појавио се 1830. године, а његов творац био је Бартоломеј Тимонер, пореклом Француз. Његова машина била је комплетно израђена од дрвета и, иако је била спора у односу на данашње уређаје, убрзала је процес шивења у односу на ручно обављање овог посла. Тимонер је имао радњу у којој је помоћу машина за шивење правио одевне предмете, али у време Француске револуције, љути мајстори шивења уништили су све његове уређаје. Кројачи су, у то време, веровали да ће им Тимонер са својим машинама одузети посао, и због тога су се постарали да он више не може да шије помоћу ових направа.

Отприлике у исто време, у првим деценијама 19. столећа, у Америци су почели, додуше стидљиво, да се појављују уређаји на којима је могло да се шије. Фармер Елаја Хау из Масачусетса је 1844. године направио машину за шивење. Она је, у ствари, била продукт више проналазака различитих аутора, а Хау је за свој изум користио и делове машине које је створио Исак Сингер, касније познат у целом свету по својим "сингерицама". Хау и Сингер су се обогатили на својим патентима, а њихове машине за шивење продаване су у целом свету.

Прве шиваће машине биле су од дрвета, а временом су крте и осетљиве дрвене делове замењивали слични метални. У прошлом столећу механичке машине за чије је покретање требало прилично снаге, замењене су електричним. Тада је шивење постало заиста лако и доступно свима који су имали бар мало талента за овај посао. Једноставним притиском на папучицу, без напорног окретања точка, машина би почела да шије. Временом је повећавана брзина на овим уређајима, чиме се скратило време потребно за шивење једног одевног предмета. У наше доба, међутим, већина одеће се прави индустријски и њена цена је таква да се више исплати купити је него набављати материјал и сам шити.