Са Вудстока – у историју

Мало је композиција за које би се могло рећи да имају статус химне целе једне генерације младих људи. Међу таквим ретким места се нашло за „Идемо у природу“ („GoingUptheCountry”) америчког бендаà „Конзервирана врелина“ („CannedHeat”), једне од највећих концертних атракција са оне стране Атлантика.

„Идемо у природу“ написао је Алан Вилсон, певач, гитариста и главни композитор ове шаролике скупине музичара привржених блузу и кантри-рок музици, која се у кратком периоду уздигла до иконе хипи покрета, а поготово великих концерата.

„Конзервирана врелина“ (КВ) су песму „Идемо у природу“ свирали на чувеном рок фестивалу „Вудсток“ (WoodstockFestival), одржаном у држави Њујорк 1­969. Њиховтадашњи наступ претворио се у прави тријумф. Абило је то златно време хипи покрета, тако да се „Идемо у природу“ преко ноћи претворила узаштитни знак окупљања младих. На специфичан начин је говорила о ходочасницима, људима који лутају од места до места и шире своја схватања, најчешће религијског значења, да би се у једном тренутку, ето, сви затекли –на Вудстоку.

КВ су наступали другог дана фестивала и – нису били задовољни својом свирком. Како је једном приликом испричао Боб Хајт, један од оснивача бенда: „Често смо упадали у ситуације које нисмо могли сами да контролишемо.Једноставно, отпутовали бисмона неколико дана на свирку. Понекад је то било обично отаљавање, али у другим приликама било је сјајно. Тако је било и на ’Вудстоку’“. Неке ствари смо одсвирали добро, неке лоше. ’Идемо у природу’ је била међу тим лошим..

На албуму издатом поводом „Вудсток фестивала” забележена је и „Идемо у природу“. У званичној верзији филма са истог догађајанаступ КВје, међутим,мало „дотеран у монтажи“. Спорна су била ауторска права. Ипак, оригинално извођење могуће је пронаћи у радној верзији филма која је, захваљујући савременој технологији, такође доспела на тржиште.

КВсу основани 1965, у Лос Анђелесу. Окупио их је специфичан приступ кантри-року и блузу, али и жеља да у музику унесу нешто ново, примереније њиховом добу. Целу причу покренули су већ поменути Алан Вилсон и Боб Хајт (BobHi­te). Име за групу преузели су из назива композиције „CannedHeatBlues”, коју је још 1928. снимио Томи Џонсон (TommyJohnson).

Захваљујући музици али и сликовитости чланова бенда, постали су права атракција, што им је омогућило да се појављују на најпознатијим местима и на ударним рок фестивалима тог времена. Али, било је и проблема захваљујући којима су стекли назив – „лоших момака рока“. Често су хапшени због употребе наркотика, ипак сваки пут се све завршавало са новчаним казнама.

Судбина Алана Вилсона, међутим, била је другачија – 3. септембра 1970. починио је самоубиство. Попио је превелику дозу лекова за смирење, и то му је пресудило. Био је један од првих музичара чије се име нашло на листи рокера који су умрли прерано – већ у 27. години. А реч је о заиста изузетним личностима попут: Брајана Џонса из „Ролингстонса“, Џимија Хендрикса, Џима Морисона, Џенис Џоплин, Курта Кобејна…

Мада су већ ушли у пету деценију постојања, „КВ“ и данас на своје концерте привлаче велики број љубитеља добре музике. Током година рада кроз групу је прошло мноштво музичара, од којих су неки потом постали истинске звезде.

Или, како су написали хроничари, „КВ су се временом претворили у прави расадник добрих музичара“.

Идемо у природу

Идемо у природу, цуро хоћеш ли са мном

Идемо у природу, цуро хоћеш ли са мном

Идем тамо где никада био нисам

Идем, идем тамо где вода има укус вина

Да, идем тамо, тамо где вода има укус вина

Тамо ћемо моћи да скачемо у воду, и да стално будемо пијани

Напустићу овај град, морам негде да одем

Напустићу овај град, морам негде да одем

Сва та фрка и гужва, човече, схвати да не могу да останем

Зато цуро, пакуј кофере, знаш да одлазимо већ данас

Куда тачно идемо, немам појма, али можда и негде ван САД

То је нова игра коју хоћу да испробам

Нема места бежању, вриштању или плакању

Јер докле год имаш мене, имаш и дом.