Шошкић: Нека ме смене

О оставци не размишљам и немам разлога да је поднесем. Не очекујем ни директне притиске да то учиним. Уколико неко жели да ме смени, нека за то користи Уставом предвиђене процедуре – био је изричит Дејан Шошкић, гувернер Народне банке Србије док је одговарао на новинарска питања која су се тицала шпекулација у јавности да ће бити смењен.

Став мандатара владе Ивице Дачића, да је финансијски сектор непријатељ народа, гувернер Шошкић није доживео као напад на Народну банку.

– Банке су институције које повезују оне који имају новац с онима који га немају, а тај новац желе да искористе за креирање привредне активности и отварање нових радних места. Треба питати државу да ли је у оним банкама у којима је власник или сувласник покретала иницијативу да се смање камате – рекао је Шошкић додајући да неће полемисати с политичарима, као и да је до сада било напада на рад НБС из владајуће коалиције, а сада од других политичких партија.

Што се тиче оптужби Српске напредне странке да је први човек Народне банке дозволио пад вредности динара и раст цена, гувернер је одвратио да је његова најбоља одбрана управо јуче саопштен извештај о инфлацији који показује да је раст цена на мало у јуну износио 5,5 одсто што је у предвиђеним границама.

Коментаришући идеју Дачића да би требало направити некакав друштвени договор са банкама, Шошкић је рекао да је договоре који би олакшали враћање кредита привреди и грађанима могуће направити, и да то само по себи није лоше, али да њих треба да постигну банке са својим клијентима, а не банке и држава.

Он је изјавио да је посао НБС да надгледа пословање банака и штити јавни интерес, као у случају Агробанке, а не да управља пословним банкама и да у њихово име доноси пословне одлуке.

Шошкић је рекао да је посао централне банке да заштити депозите грађана и предузећа у банкама, односно, финансијску стабилност и да онемогући да пословањем банке то буде угрожено.

– Народна банка Србије нема задатак да штити акционарски капитал од губитака и од лоших одлука управе коју су власници сами изабрали. Централна банка је открила проблеме у пословању Агробанке и за њихове проблеме криви су они који су их направили, а не они који су их открили. Зато је одузимање дозволе Агробанци неуспех власника односно акционара, а не НБС као супервизора – рекао је Шошкић.

Он је навео да на основу извештаја банке и ревизора НБС није морала да открије проблеме, јер су они говорили да је Агробанка у 2010. имала више од милијарди динара добити и капиталну адекватност од 19 одсто, што је изнад прописаних 12 одсто.

Међутим, Народна банка је на бази анализе у посредној контроли открила да се бројеви не слажу и одлучила да спроведе ванредну контролу, којом је установљено да је капитална адекватност заправо 0,75 одсто и да нема говора о добицима, објаснио је Шошкић.

Како је оценио, нема земље у којој би супервизор могао да уради више и ефикасније од онога што је урадила НБС.

Гувернер је нагласио да су банке у Србији стабилне и да је српски банкарски систем по свим параметрима много стабилнији од европских банака.

Шошкић је изјавио да су мере фискалне консолидације, које треба да спроведе нова влада, нужност, а не ствар избора и да ће НБС радити све да обезбеди ценовну и финансијску стабилност као битан оквир за подстицајан привредни амбијент у Србији.

Гувернер НБС је истакао да се у Србији у наредном периоду очекују благи инфлациони притисци због ниске основе из истог периода прошле године, раста цене пољопривредних производа, очекиваног раста цена под контролом државе у другој половини године, као и раста увозних цена због корекције курса.

Шошкић је истакао да је постојећи ниво референтне каматне стопе у Србији релативно висок и да су кључни услови за њено снижавање фискална консолидација, као и веће коришћење динара у финансијском систему. – Оно што верујемо да је непосредно пред нама од високе важности, то је релативно брза и интензивна примена фискалне консолидације, уз наставак аранжмана са ММФ-ом – навео је гувернер.

Када се ради о кретању курса, он је навео да је динар према евру изгубио нешто мање од 10 одсто од почетка године, што, како је навео, није померање које је необично у режиму флуктуирајућег девизног курса у коме је Србија.

Ј. Рабреновић

----------------------------------------

Клуб „Привредник” критикује Шошкића

Српски пословни клуб „Привредник” саопштио је јуче да гувернеру Народне банке Србије Дејану Шошкићу замера на недовољном познавању и бављењу механизмима и мерама које су могле обезбедити коришћење развојних шанси Србије у пољопривреди, енергетици и делимично у грађевинарству и апеловао да нова влада што пре почне са одређивањем развојних приоритета у привреди. „Гувернерово залагање за оживљавање ’посрнулих гиганата из металског комплекса, текстилне индустрије или електроиндустрије’, указује на недовољно познавање природе различитих делова привреде и укупних развојних потенцијала земље”, упозорио је „Привредник”, уз напомену да се пословне процене те асоцијације, чији чланови делују у скоро свим сегментима реалног сектора у земљи, подударају са ставовима других привредника. „Привредник је апеловао да нова влада што пре почне са одређивањем развојних приоритета у привреди и стварањем услова за драстично убрзање процеса (ре)индустријализације земље, који подразумева свеукупно дефинисане мере и монетарне и фискалне политике”, поручио је овај клуб.

Према оцени те привредне асоцијације, „највећи део одговорности за амбијент у коме је могуће користити потенцијале које земља, још увек, има јесте и у извршној и у монетарној власти”.

Капитално интензивне области у којима Србија има развојни потенцијал не могу се развијати без постојања дугорочних извора финансирања, који су изостали из портфолија банака, пре свега, као резултат политике коју је водила НБС, сматра Клуб „Привредник”. Виђење текстилне и делова машинске индустрије као гране које могу бити индустријски замајац и или могу апсорбовати радно неупослене ресурсе за производњу за домаће тржиште, такође не подразумева располагање свим релевантним одредницама и специфичностима тих делатности.

Текстил као грана „лаке” индустрије подразумева беспоштедну борбу за тржиште брендова које Србија нема, а за њихово креирање се захтева дуг инвестициони циклус и иницијално улагање, а све то у контексту светске доминације произвођача са Истока, подсећа се у саопштењу. „Иста улагања се подразумевају и за истрошене капацитете металског комплекса у чијим ’посрнулим гигантима’ опрема није обнављана деценијама, па постоји огромно технолошко заостајање за савременим светом”, сматра Клуб „Привредник”. „Привредник” је указао да би „ваљало видети и шта је НБС, у времену од почетка кризе до данас, урадила у својој сфери деловања за области које су неспорно развојно потенцијалне – извозно оријентисане гране и пољопривреду”.

Први гласноговорници ове теме, не једном и не само у јавним наступима, били су и чланови Клуба „Привредник” (званично од копаоничког Бизнис форума 2010. преко отвореног писма од 9. јуна 2010. упућеног челницима државе, укључујући и гувернера Шошкића и надаље, до данас), подсећа се у саопштењу.

Танјуг