Кости носорога ископане у пећини Растуша

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Да је Босна и Херцеговина по археолошким налазиштима значајна не само за европску, већ и светску археологију потврђују и последња открића у пећини Растуша, удаљеној 12 километара од Теслића. Овим истраживањима већ трећу годину руководи др Престон Миракл са британског Универзитета Кембриџ. У истраживања су укључени и археолози Музеја Републике Српске.

– Проширили смо наше представе, а што се тиче животиња, имамо доказе да су ту живели даброви, лосови... Оно што нисмо очекивали је – носорог. Да ли су они дошли у пећину ради лова на човека или су га донеле наплавине, још не знамо. Ово је најзначајнији откриће, јер је потпуно неочекивано. Предстоје детаљне анализе костију да бисмо утврдили да ли је у питању вунасти носорог, који је везан за хладно време, или неки други носорог. Још не знам да ли је у БиХ пронађен остатак носорога. Мислим да није, али мораћу то да проверим – рекао је у разговору за наш лист др Престон Миракл.

Говорећи о почетку истраживања у Растуши, он је казао да су први радови били раних седамдесетих година, а екипу је предводио академик Мирко Малез, који је био палентолог и геолог.

– Они су отворили сонде на више места у пећини. Открили су остатке шпиљског медведа и два артефакта од кремена, за које су претпоставили да припада култури орињастен. То је култура везана за модерног човека, за оне који су дошли у Европу 30.000–35.000 година пре нове ере – открио је Миракл.

Следећа истраживања уследила су 1988. године, а њима је руководила археолог Зилка Кујунџић. Због избијања рат у БиХ, она није објавила своје радове.

– Ми смо први пут ушли у Растушу 2010. године. Прва кампања трајала је десетак дана, отворили смо три сонде у пећини. Прва је била доста дубоко и била је повезана са старом сондом коју је отворио Мирко Малез. Нашли смо велике количине остатака шпиљског медведа и кременске артефакте који по обради и технологији могу припадати периоду мустеријена. Мустеријен је свугде везан за неандерталце. Отворили смо и једну сонду близу улаза у пећину. Све сонде су дале резултате – објашњава Миракл.

Он је додао да је сонда код улаза дала резултате које можемо везати за ловце који су овде били после отапања глечера, ту су трагови људи од 10.000 година пре нове ере.

– Задњи остаци повезују се са пољопривредницима који су дошли у Босну. Кости шпиљског медведа су старије од 30.000 година пре нoве ере. Радимо на томе да ухватимо тај прелаз од неандерталца ка модерним људима – истакао је наш саговорник.

Друга сезона истраживања била је 2011. године. – Копали смо 14 дана и фокусирали смо се на две сонде, проширили смо их да би ишли дубље – шпиљски лав, лос, дивље говече... Нашли смо и артефакте. Ове године смо у сонди код улаза пронашли богат слој са мустеријенским алатима и отпад који показује како су правили артефакте – задовољан је резултатима истраживања др Престон Миракл.

– Имамо могућност да кроз више слојева пратимо промену климе и како су људи мењали начин живота. Друго што је значајно су остаци алатки и животиња, које су неандерталци ловили, што показује да су били најмлађи неандерталци у овим крајевима. Ово нам пружа могућност проучавања прелаза од неандерталца ка модерном човеку – рекао је он говорећи о значају ових открића.

Осим археолошким открићима, пећина Растуша је богата накитом – сталактитима, бигреним кадама и пећинским хиероглифима. Пећина је дуга 440 метара.

Боро Марић