Немачко-француска авионска криза

Ербас, до јуче симбол европске индустријске сарадње и успешне конкуренције Америци у најкомпликованијој технологији данашњице – производњи путничких авиона, последњих недеља полако постаје повод за неспоразуме два кључна европска партнера, Француске и Немачке, пружајући нове доказе да тамо где се умеша политика, трпи бизнис.

Најновије вести из Тулуза, где је седиште фирме која у четири земље (Француска, Немачка, Британија и Шпанија) има 22 фабрике и око 55.000 запослених, говоре да ће, после најновијих одлагања испорука  супер џамбо-џета А380, Ербас годину 2006. завршити са губитком, чије ће бројке бити саопштене тек 8. марта. Претходна, 2005, донела је оперативни профит од 2,3 милијарде евра. Израчунато је, међутим, да ће кашњење испорука А380 у следећим годинама однети око 4,8 милијарди евра од антиципираног профита, и да ће трошкови његовог развоја (12 милијарди евра), уместо са 270 испоручених авиона, бити покривени тек кад полети 420. примерак овог досад највећег и најлуксузнијег комерцијалног авиона, који прима до 850 путника.

А380 је требало да буде кључни адут Ербаса у конкуренцији с Боингом; уместо тога постао је разлог за главобољу менаџмента и политичка спорења између Париза и Бона. Први ће, са 20 месеци закашњења, Сингапур ерланјсу бити испоручен тек у октобру ове године, док друге велике авио-компаније увелико преговарају о надокнади за губитке које ће имати због одложених испорука. Не треба посебно помињати да све ово иде у прилог Боингу, који је лане, после вишегодишњег заостајања, успео да претекне свог европског такмаца.

Кашњење су изазвали производни проблеми, пре свега у инсталирању око 500 километара жица колико захтева изузетно сложена електроника А380. Да би у новим околностима опстао и повратио профитабилност, Ербас мора да осетно смањи трошкове, па је менаџмент недавно наговестио план реструктурисања, који подразумева реорганизацију производње и смањивање броја запослених за око 10.000.

То је, међутим, било лакше ставити на папир него реализовати. Масовна отпуштања су политички осетљива тема у свакој европској земљи, а поготово кад је реч о корпорацији која је само номинално приватна, док је у суштини, директно или посредно, национализована. За Француску, директна отпуштања уочи избора су неприхватљива, док Немачка, предвођена амбициозном канцеларком Ангелом Меркел, није више вољна да, зарад мира у европској кући, чини нове економске уступке.

Главни проблем је како поделити терет затварања или продаје неких фабрика и гашења радних места? Ова пословна одлука је попримила прворазредну политичку важност и прошле недеље била повод за сусрет председника Ширака и канцеларке Меркел, у једном дворцу на ободу Берлина. Састанак је завршен без одлуке: уследио је само обострани позив да се посао реорганизације "избалансира кад су у питању радна места, технологије и компетентност"

Корени француско-немачке авионске кризе су дубљи: није реч само о расподели губитака због кашњења А380, него и о неслагањима око стратешког репозиционирања целог Ербаса. Реч је надметању Париза и Берлина, који у ЕАДС-у, компанији која је "мајка" Ербаса, имају подједнаки удео од по 22,5 одсто акција, за другачију поделу рада када је реч о развоју и производњи целе лепезе Ербасових авиона.

Главни спор је око производне локације модела А350, новог широкотрупног авиона са два мотора и максимално 350 седишта, који би требало да конкурише Боинговом "авиону снова", моделу 787 чије су прве испоруке најављене за април 2008. Нови "боинг" треба да постави нове стандарде економичности у потрошњи горива, пошто ће му тело, уместо од алуминијума, бити направљено од нових, знатно лакших композитних материјала од угљених влакана. Док је А380 направљен од алуминијума, А350 треба да ухвати корак са Боингом и такође користи нове материјале. Ербасови шефови и њихови политички покровитељи не могу, међутим, да се усагласе где ће се ти нови материјали развијати и уграђивати у труп и крила новог авиона. Немци страхују да Французи желе ову високу технологију концентришу на свом терену, што би немачке фабрике свело на улогу мање важних коопераната. Синдикати немачког дела Ербаса већ су почели да протестују због овога, израчунавши да сада 50 одсто од свих запослених у компанији има "француског шефа", док би после реорганизације овај удео могао да порасте на 63 одсто. Французи, наводно, желе да преузму команде над Ербасом, док су Немци решени да им то не дозволе. Експерти, при том, оцењују да би најекономичније било да се нова технологија препусти Шпанији, која је досад највише инвестирала у композитне материјале.