Бус плус-минус

У симпатичном називу бус-плус који као да је поникао из дечјег мозга, а иза којег стоји нови систем за контролу и управљање градским саобраћајем, ова мала реч плус наговештава да ће систем донети бољитак.

Најпре су из возила градског превоза нестали апартчићи који прегризу вашу картицу када је убаците у отвор. Мало смо се измалтретирали око набавке првих бус-плус карата, непотребно стајали у редовима, али, боже мој, овај народ добро подноси редове.Oнда нам је требало времена да савладамо употребу картица, а испоставило се да је једноставно – само је лагано прислониш уз лице новог апарата, такозваног валидатора, из којег ће вас пријатан женски глас обавештавати о сваком наредном стајалишту.

И, после шест месеци, како стоји на њиховом порталу, ,,овај пројекат улази у своју другу, планирану фазу, која подразумева увођење нових мера. Грађани ће убудуће уз асистенцију контролора улазити у возила само на врата обележена за ту намену”.

Све је почело уз обећања о повећању безбедности и комфора за исте паре, да бисмо сада добили нова правила игре. Као да су грађани били мало неваљали и сада је Бус-Плус принуђен да уводи додатне мере. Бус-Плус се заправо више не игра. Улазићемо у возила уз асистенцију, пошто сами то не умемо. Зато нам је лепо написано где је излаз, где улаз, и не само лепо, него скоро застрашујуће упадљиво.

Јутрос сам видела прво „избрендирано” возило. Огромни натписи УЛАЗ, ИЗЛАЗ, исписани су вертикално као носећи стубови који подупиру један хоризонтални, претећи натпис СТАЛНА КОНТРОЛА, као да се не подразумева да услугу превоза ТРЕБА ПЛАТИТИ. А када нешто испишеш тако крупним словима, то значи да или имаш беса у себи, или је оно што саопштаваш заиста јако важно, важније и од броја аутобуса и његове релације. Није ни битно куда идеш, већ на која врата улазиш и излазиш. Речи су исписане само на српском, па се питам шта је са странцима, да ли за њих неће важити овакав распоред, једино они могу да улазе и излазе како им се прохте, или су дужни да разумеју тих неколико речи. А уколико разумеју, могли би да помисле како су Срби превејани шверцери. Могу да претпоставим како ће и посетиоци града из унутрашњости бити истраумирани када се упусте у авантуру сурфовања по београдским улицама: улаз-излаз-улаз-излаз...

Замислимо грађанина Ипсилон који креће на посао. Због транзиције и економске кризе, осиромашио је. Ауто је продао. Не сме да закасни на посао јер у том случају одговарајући износ биће му скинут од плате. Тог јутра, грађанин Ипсилон улази у једно „избрендирано” возило. Међутим, у возилу је превише путника, те он с муком протура руку између леђа двеју госпођа ризикујући да буде погрешно схваћен, и прислања картицу уз валидатор. Убрзо настаје нови проблем: како се пробити кроз гужву, да би изашао на средња врата, по пропису. Док се дискретно лактао, гуркао, извињавао, промашио je властиту станицу. И тако је тог јутра закаснио десет минута, што је апарат на послу и евидентирао.

Питам се, гледајући агресивне натписе УЛАЗ, ИЗЛАЗ, СТАЛНА КОНТРОЛА, када једном и овај систем замени неки нови, хоће ли неко ко буде евидентирао плус-минус ефекте садашњег система, на негативној страни укњижити и понижавање грађана?

*Књижевница из Београда