Маркетинг из заседе

Барем нешто је стопосто сигурно када је безбедност олимпијаде у Лондону у питању: „Мекдоналдсови” кромпирићи.

Ниједан кромпир енглеског или другог порекла неће стићи у прженом стању до било кога ко се уочи да се у току или непосредно после надметања нађе на местима која потпадају под спонзорисани олимпијски простор.

Ништа од кромпира уколико није процесуиран по рецепту најмоћније мегакорпорације (не)здраве хране на свету. „Мек” је ову привилегију стекао, како стоји на његовом званичном сајту, тако што „већ 40 година помаже да се олимпијски покрет и дух одрже у животу”.

„Мекдоналдс” је један од највећих спонзора овогодишње олимпијаде. Следе га „Адидас”, „Кока-Кола” и „Бритиш петролеум”.

Уз часни изузетак произвођача патика, све су ово високопрофитни донатори чији производи тешко да доприносе здравом духу и телу. Напротив, истраживања увек изнова указују да је за једну од највећих пошасти Америке – дечју гојазност – крив баш ланац брзе хране чијим ће се кромпирима, милкшејковима и хамбургерима хранити публика у Лондону.

Новост је међутим што јеловник у британској престоници брани 300 униформисаних лица. Такозвани заштитници бренда распоређени су по целој земљи , али највећа концентрација снага је у олимпијском селу и око њега. У редове ове елитне јединице изабрани су експерти маркетинга и трговине и они већ раде на терену под командом  Агенције за олимпијску доставу.

Ригорозно се контролише свих 800 ресторана који поред највећег на свету, „Мекдоналдсовог”, оперишу на окупираном терену. Њихов јеловник биће строго надзиран. Уколико госту понуде било шта што би могло да се протумачи као конкуренција главном донатору, газда би могао да буде кажњен и сумом од 20.000 фунти.

Чипс, као много робуснија кртола од оне званичне, не сме наћи место на јеловнику олимпијаде. Ниједно пиво, или било које друго пиће сем кока-коле, неће смети да се веже за олимпијски дух, здрав спортски живот или олимпијске кругове. И тако редом.

Војници у љубичастим оделима и береткама у истој боји извешће, тврди се на Острву, највећу операцију заштите брендова икад спроведену у свету.

По посебном закону који је уочи игара ступио на снагу, „љубичасти безбедњаци” имају право да улазе у радње, ресторане и канцеларије.

Организатори су унапред упозорили целокупни британски бизнис да су речи као што су „злато”, „сребро” или „бронза” (асоцијације на медаље), или  „лето”, „спонзори” и „Лондон” строго забрањене.

Противљење апсолутном обезбеђењу донаторских брендова тек се стидљиво промаља у јавност. На примедбу да су ово „најдраконскије мере икада спроведене на играма”, из штаба Агенције за доставу одговарају да „правила морају да се поштују и брендови морају да се заштите”.

Правила су утврдиле компаније које су у игре инвестирале милионе фунти. „Људи који хоће да добију исте бенефиције бесплатно онемогућавају профит од игара”, једно је од објашњења.

Тако се у жаргону одомаћила још једна кованица: „маркетинг из заседе”. То би значило да се неки ресторан хвали да има златно пиво, а у ствари хоће да каже како пивопије освајају златну олимпијску медаљу – уместо да је освоји кока-кола. Па макар нам сва деца била дебела и без мишића.

И док безбедњака за заштиту кромпирића има колико је потребно, на аеродрому Хитроу се редови за пасошку контролу вијугају као змије. Држава, кажу, нема довољно пара да плати појачане смене, а мора да се осигура од евентуалног доласка терориста. Чека се по неколико сати.

Игре ће обезбеђивати додатне три и по хиљаде војника, јер је агенција за полицајце у последњем часу смањила договорену испоруку припадника реда. Појединци које оптужују да су непатриоте, прибојавају се да ће се Лондон претворити у тврђаву без дашка ветра, а игре у корпоративну машину.

Џон Кампфнер, аутор књига о прекомерном укидању права ради обезбеђења („Слобода на продају”), упозорава да би ове ванредне мере скројене за олимпијаду могле да постану „део нашег свакодневног живота”.

Зорана Шуваковић