Један поглед, цела држава

Фудбал се готово и не игра у Лихтенштајну, због опасности да јако ударена лопта не прелети у суседну државу.
Ни аутомобили не морају да имају четврту брзину јер нема ни простора да се постигне убрзање.
Има пуно шала везаних за Лихтенштајн и његову величину.
Додуше, оне могу да се примене и на неке новонастале државе на Балкану, али Лихтенштајнци су их измислили, шалећи се на свој рачун.
А сваком од њих рачун је завидан, тако да им многи завиде.

Не смета им ни што њихов суверен може да их види из дворца на брду изнад главног града Вадуца. Кнез кад хоће да "сними" какво је стање и расположење у држави изађе на терасу и погледа. Шале се и да попис становништва у Лихтенштајну може да се обави за један сат. И може. Кажу и да је Лихтенштајн створен да би Аустрија и Швајцарска могле да се хвале да су велике земље. На све то Лихтенштајнци се смеше и одговарају да се све што ваља налази у малом паковању.

Лепа села у Алпима, скијање, кнежев дворац, леп главни градић са неколико хиљада становника и чак пет кафића у центру отворених дубоко у ноћ, свакодневно.

На гласу су и због добре домаће хране у малим и симпатичним ресторанима. Цене су више аустријске него швајцарске, тачније – повољне.

Људи говоре немачки дијалект, на којем имају телевизију и новине, знају и књижевни немачки, а није им проблем ни споразумевање на енглеском језику.

Границу с Аустријом држи швајцарска полиција и царина, а према Швајцарској је граница отворена јер су у царинској унији.

Кнежевина Лихтенштајн је једна од најмањих али и најбогатијих земаља на свету, ако величину мерите површином а богатство дохотком по становнику. Такву рачуницу лако је извести ако знате да на простору од око 160 квадратних километара живе, према попису из 2002. године, 32.842 становника. Долазећи из Швајцарске, од Цириха има 110, а од Инсбрука, 180 километара, а ако долазите из Аустрије потребна су вам документа као да улазите у Швајцарску; ако долазите из Швајцарске, нећете знати где је граница. То углавном не знају ни становници Лихтенштајна.

Упућени ће вам за Лихтенштајн рећи да има најнижи порез на свету, да нема царину и да овде може да се отвори седиште фирме за неколико минута. Љубазност је главна особина становника ове кнежевине. Тако ће вас дочекивати и у музеју, хотелу, излетишту, на изложби, у продавници... Увек насмејани, неоптерећени великим бригама великих држава, и срећни што живе у малој држави.

Лихтенштајн је од Немаца позајмио језик, а од Швајцараца новац. Војску нема, а осам полицајаца у целој држави стиже да обави сав посао. Швајцарски франак је легални начин плаћања. Трећина становника су странци, а међу њима сваки тридесети је српског порекла.

Званично, од 1719. године Лихтенштајн је независна кнежевина, а данас је то мала држава великих могућности, стециште туриста и пословних људи. На тако малом простору распоређени су и замкови и град и села, ливаде и пашњаци, планине и туристички центри. Лихтенштајн не припада Европској унији, али учествује, сарађује и навија за уједињени Стари континент. Негује одличне дипломатске односе са многим земљама, а све да би се обављала слободна трансакција капитала, робе и услуга.

Банкарска тајна у Лихтенштајну је по закону тотална. Приоритет има приватност. Стабилност локалних банака је међународно призната и цењена. Због тога су последњих година велике европске банке отвориле овде филијале.

Мултимилијардер Аристотел Оназис први је открио ову кнежевину. Помоћу фирме у Лихтенштајну руководио је својом невероватном имовином. Зато је ова државица и добила епитет "порески рај".

Замак Вадуц, који се уздиже над градом, и данас је кнежевска резиденција. Имовина владара Лихтенштајна процењује се на око две милијарде долара и он се убраја међу најбогатије шефове држава на свету. И становништво ужива у једном од највиших животних стандарда на планети, с просечним бруто националним приходом од 32.000 евра годишње по становнику.

Укупна дужина граница кнежевине износи 76 километара, 41 километар са Швајцарском и 35 са Аустријом. И да се зна: Лихтенштајн није најмања европска држава. Од ње су мањи Ватикан, Сан Марино и Андора.