Jedan pogled, cela država

Fudbal se gotovo i ne igra u Lihtenštajnu, zbog opasnosti da jako udarena lopta ne preleti u susednu državu.
Ni automobili ne moraju da imaju četvrtu brzinu jer nema ni prostora da se postigne ubrzanje.
Ima puno šala vezanih za Lihtenštajn i njegovu veličinu.
Doduše, one mogu da se primene i na neke novonastale države na Balkanu, ali Lihtenštajnci su ih izmislili, šaleći se na svoj račun.
A svakom od njih račun je zavidan, tako da im mnogi zavide.

Ne smeta im ni što njihov suveren može da ih vidi iz dvorca na brdu iznad glavnog grada Vaduca. Knez kad hoće da "snimi" kakvo je stanje i raspoloženje u državi izađe na terasu i pogleda. Šale se i da popis stanovništva u Lihtenštajnu može da se obavi za jedan sat. I može. Kažu i da je Lihtenštajn stvoren da bi Austrija i Švajcarska mogle da se hvale da su velike zemlje. Na sve to Lihtenštajnci se smeše i odgovaraju da se sve što valja nalazi u malom pakovanju.

Lepa sela u Alpima, skijanje, knežev dvorac, lep glavni gradić sa nekoliko hiljada stanovnika i čak pet kafića u centru otvorenih duboko u noć, svakodnevno.

Na glasu su i zbog dobre domaće hrane u malim i simpatičnim restoranima. Cene su više austrijske nego švajcarske, tačnije – povoljne.

Ljudi govore nemački dijalekt, na kojem imaju televiziju i novine, znaju i književni nemački, a nije im problem ni sporazumevanje na engleskom jeziku.

Granicu s Austrijom drži švajcarska policija i carina, a prema Švajcarskoj je granica otvorena jer su u carinskoj uniji.

Kneževina Lihtenštajn je jedna od najmanjih ali i najbogatijih zemalja na svetu, ako veličinu merite površinom a bogatstvo dohotkom po stanovniku. Takvu računicu lako je izvesti ako znate da na prostoru od oko 160 kvadratnih kilometara žive, prema popisu iz 2002. godine, 32.842 stanovnika. Dolazeći iz Švajcarske, od Ciriha ima 110, a od Insbruka, 180 kilometara, a ako dolazite iz Austrije potrebna su vam dokumenta kao da ulazite u Švajcarsku; ako dolazite iz Švajcarske, nećete znati gde je granica. To uglavnom ne znaju ni stanovnici Lihtenštajna.

Upućeni će vam za Lihtenštajn reći da ima najniži porez na svetu, da nema carinu i da ovde može da se otvori sedište firme za nekoliko minuta. Ljubaznost je glavna osobina stanovnika ove kneževine. Tako će vas dočekivati i u muzeju, hotelu, izletištu, na izložbi, u prodavnici... Uvek nasmejani, neopterećeni velikim brigama velikih država, i srećni što žive u maloj državi.

Lihtenštajn je od Nemaca pozajmio jezik, a od Švajcaraca novac. Vojsku nema, a osam policajaca u celoj državi stiže da obavi sav posao. Švajcarski franak je legalni način plaćanja. Trećina stanovnika su stranci, a među njima svaki trideseti je srpskog porekla.

Zvanično, od 1719. godine Lihtenštajn je nezavisna kneževina, a danas je to mala država velikih mogućnosti, stecište turista i poslovnih ljudi. Na tako malom prostoru raspoređeni su i zamkovi i grad i sela, livade i pašnjaci, planine i turistički centri. Lihtenštajn ne pripada Evropskoj uniji, ali učestvuje, sarađuje i navija za ujedinjeni Stari kontinent. Neguje odlične diplomatske odnose sa mnogim zemljama, a sve da bi se obavljala slobodna transakcija kapitala, robe i usluga.

Bankarska tajna u Lihtenštajnu je po zakonu totalna. Prioritet ima privatnost. Stabilnost lokalnih banaka je međunarodno priznata i cenjena. Zbog toga su poslednjih godina velike evropske banke otvorile ovde filijale.

Multimilijarder Aristotel Onazis prvi je otkrio ovu kneževinu. Pomoću firme u Lihtenštajnu rukovodio je svojom neverovatnom imovinom. Zato je ova državica i dobila epitet "poreski raj".

Zamak Vaduc, koji se uzdiže nad gradom, i danas je kneževska rezidencija. Imovina vladara Lihtenštajna procenjuje se na oko dve milijarde dolara i on se ubraja među najbogatije šefove država na svetu. I stanovništvo uživa u jednom od najviših životnih standarda na planeti, s prosečnim bruto nacionalnim prihodom od 32.000 evra godišnje po stanovniku.

Ukupna dužina granica kneževine iznosi 76 kilometara, 41 kilometar sa Švajcarskom i 35 sa Austrijom. I da se zna: Lihtenštajn nije najmanja evropska država. Od nje su manji Vatikan, San Marino i Andora.