Нектар рододендрона
Рододендрони су пореклом из планинских предела источне и јужне Азије, Европе и Северне Америке. Први писани подаци о рододендронима потичу из четвртог века пре наше ере. Грчка војска, улогорена на обалама Црног мора, оболела је једући мед добијен од нектара Rhododendronum lutema. На истом месту, три стотине година касније слично су прошли и Римљани. У Европи су рододендрони почели да се гаје и селекционишу средином осамнаестог века, прво у Великој Британији, а нешто касније и у Белгији, Холандији и Немачкој. Све врсте рододендрона захтевају сличне услове средине. С обзиром на то да потичу из планинских предела, у којима је земљиште под нагибом и вода се не задржава, ове биљке траже добро дренирано земљиште. За гајење рододендрона неопходно је кисело земљиште (pH 4,5-6,0), богато хумусом, као и место са што више влаге у ваздуху, заштићено од јаког сунца и ветра.
Rhododendron ponticus (Мала Азија, Кавказ, Бугарска, Пиринејско полуострво) зимзелени је жбун висок око три метра. Има тамнозелене, глатке, кожасте листове и црвене цветове са смеђим пегама, скупљене у цвасти. Цвета у мају и јуну. Rhododendron ferrugineum (Алпи, Пиринеји) зимзелени је жбун висок до метра. Цветови су тамноружичасти, левкасти, на дугачким петељкама. Период цветања траје од јула до августа. А Rhododendron hirstum (такође алпска биљка) има светлоружичасте цветове. Rhododendron luteum (Мала Азија, Кавказ, источне области западне Европе) има врло миришљаве, златножуте левкасте цветове.
Rhododendron catawbiense (источне област Северне Америке) зимзелени је жбун висок до четири метра. Цветови су звонасти, пурпурнољубичасти, са зеленкастим мрљама. Цвета у мају и јуну.
Rhododendron griffithianum (Хималаји) има веома крупне беле цветове са ружичастом петељком. Цвета у мају. Зимзелена је биљка и нарасте до три метра.
Rhododendron indicum (Azalea indicа) гаји се у Јапану. Има лепе ружичасте или црвене цветове, а цвета у пролеће. С мало више труде и неге, у загрејаном простору може процветати већ у децембру. Период цветања траје од децембра до априла. После цветања биљка мирује два-три месеца, а затим почиње да формира избојке на којима ће се развити пупољци за следеће цветање. У току лета може се изнети и засадити на засењеном месту у врту. Почетком јесени биљку треба унети у светлу, проветрену просторију, заштићену од мраза. Захтева нешто више влаге и мора се редовно и обилно заливати, свакодневно прскати меком водом, изузев у периоду цветања, када се то не сме радити.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
