Дуплиран број оболелих од рака штитне жлезде

У последњих десет година у нашој земљи удвостручен је број оболелих од рака штитне жлезде, а код великог броја пацијената онколози дијагностикују све злоћудније и агресивније форме овог карцинома. Како је на јучерашњем научном скупу посвећеном раку тиреоидне жлезде истакао др Радан Џодић, професор Медицинског факултета и хирург са Института за онкологију и радиологију Србије, велики број пацијената који болују од тумора штитњаче оперисан је у нереферентним здравственим установама, због чега сваком петом болеснику треба поновити операцију.

Др Џодић је подсетио и на поражавајући податак да у Београду, у коме су највећи медицински центри у земљи, већ дванаест година не постоји ниједна установа у којој се примењује терапија радиоактивним јодом – која је неопходна у лечењу карцинома штитне жлезде, а више од сто пацијената из престонице чека да се испразни једна од четири постеље у земљи да би добили терапију која живот значи. У здравственим установама Хрватске, у којој живи дупло мање становника у односу на Србију, постоје 24 постеље намењене особама које су на терапији радиоактивним јодом и ниједан пацијент се не доводи у ситуацију да чека на ову терапију.

"Време је један од најважнијих фактора када је у питању прогноза будућности особа са карциномом. Ако се закасни с дијагностиком, увек постоји огроман ризик да болест однесе победу над медицинском науком. Иако трендови савремене онкологије подразумевају тесну сарадњу хирурга, генетичара, онколога и анестезиолога када је у питању лечење оболелих од карцинома, хирургија је кључни фактор прогнозираног животног века ових пацијената", истакао је др Радан Џодић.

Бобан Станојевић, биолог са Института за нуклеарне науке из Винче, подсетио је да пет до десет одсто свих малигних болести имају наследну основу и додао да је циљ савремених генских анализа – потпуно искорењивање оних карцинома који се добијају у ДНК "пакету". Савремена дијагностика омогућила је и пренатално тестирање, а одговор на питање да ли је особа носилац онкогена данас се добија анализом само пет милилитара крви у генетичкој лабораторији.