Држава мора да се задужи код банака

Држава ће до краја године само за финансирање минуса у каси, обавеза по раније узетим кредитима и камата морати да обезбеди око 1,8 милијарди евра. За наше прилике, то није мали износ. Будући премијер Ивица Дачић, по свему судећи, неће имати другог избора него да сарађује са „народним непријатељима” и да од банкара затражи преко потребне позајмице како би држава редовно измиривала своје обавезе. Наравно, уз камату.

Према подацима Управе за јавни дуг, држава се досад задужила око 170 милијарди динара, али се истовремено и раздуживала, па је враћено 146 милијарди динара старог дуга. То значи да је државни дуг порастао за око 24 милијарде динара, односно око 220 милиона евра. У извештају Фискалног савета, који је објављен почетком јуна, спомиње се сума од чак 2,5 милијарде евра коју ће држава морати да обезбеди до краја године како би редовно измиривала своје обавезе. Тај износ је сада мањи јер се, у међувремену, држава задуживала.

Где ће држава наћи тај новац? Према речима Александра Вучића код домаћих пословних банака, а према најавама Млађана Динкића емисијом еврообвезница, односно државних дужничких папира. Судећи према Закону о буџету – и један и други су управу. Јер, предвиђено је да се 1,4 милијарде долара обезбеди емитовањем еврообвезница, а остатак продајом хартија од вредности на домаћем тржишту.   

Србија се и прошле године задужила тако што је на међународном тржишту с каматом од 7,25 одсто емитовала милијарду долара обвезница. Тражња је тада била дупло већа од понуде. Међутим, за непуну годину дана ситуација се променила и на домаћем и на међународном тржишту. Зато Ненад Гујаничић, главни брокер „Синтеза Инвеста”, сматра да је сада извесна једна ствар. За нас ће тај зајам бити скуп. Неизвесно је колико већу камату ћемо морати да понудимо него прошле године, каже наш саговорник.

– Ситуација се у међувремену није побољшала. Аранжман са Међународним монетарним фондом је прекинут, „Ју-Ес стил” је отишао, макроекономска ситуација је погоршана, државни дуг је прешао законом дозвољену границу… Набрајао је Гујаничић разлоге због којих ће за Србију овај вид позајмице бити скупљи.

– Са друге стране, на домаћем тржишту пада тражња за динарским хартијама од вредности, нарочито дугорочним. Тако да је држава сада у некој врсти маказа да ли да се одлучи да се задужује у динарима или у девизама на међународном тржишту. Такође, прошле године у време кад смо емитовали обвезнице курс је био 75, а сада је 95 долара за динар. Што значи да смо само на курсним разликама изгубили око 20 милијарди динара за непуну годину дана. А реч је о десетогодишњој позајмици – објашњава Гујаничић. 

Када се држава прошле године задужила уз камату од од 7,25 одсто брокерска куће „Синтеза Инвест”, направила је анализу за потребе „Политике” која је требало да покаже да ли су услови позајмице повољни. Показало се да се Србија задужила по нешто неповољнијим условима од земаља чији је кредитни рејтинг сличан нашем. Тако је суседна Хрватска, продајом десетогодишњих обвезница у доларима успела да добије нешто повољнију каматну стопу од 6,38 одсто. Још боље је прошла Турска чији су дужнички папири, са истим роком отплате продати уз интерес од 5,63 процената. У групи земаља са рејтингом сличним нашим налазила се и Индонезија, али ће влада ове државе годишње за своје дужничке папире инвеститорима плаћати камату од 4,86 одсто. Најповољније су се, чини се, задужили Филипини, јер стопа на тамошње обвезнице износи свега четири процента.

Ситуација је нешто другачија када је реч о обвезницама у еврима. Грчка је, на пример, била принуђена да своје дужничке папире продаје уз камату од чак 22,08 одсто. Неповољно се на десет година задужила и Португалија (11,78 процената). Са друге стране Јапан (0,99 процената) и Швајцарска (0,89 одсто) рупе у својим буџетима могу да крпе по прилично повољним условима. Државни званичници касније су истицали да су се све земље, које су добиле повољнију камату, задужиле у првој половини године када ризици на међународном тржишту нису били изражени.

Економисти сматрају да је најбољи критеријум за проверу да ли је неки зајам исплатив или не, очекивани економски раст. Камата би требало да буде нижа од раста бруто домаћег производа. У овом случају то би значило да се у наредној деценији у Србији очекује привредни раст већи од 7,25 одсто. Ове године он ће у најбољем случају бити 0,5 одсто.