Чедоморство је могло бити избегнуто

Случај Весне Танкосић из села Голаје код Крагујевца, која је ухапшена због сумње да је починила чедоморство, поново је покренуо јавну дебату (не)одговорности Центра за социјални рад и ћутања комшилука који је годинама сумњао да се у „топлом породичном гнезду” злостављају малишани. Ово чедоморство открило је још једну невероватну чињеницу – да на само 30 километара од Крагујевца живи породица у којој девојчице од 5, 16 и 22 године никада нису ишле у школу и немају чак ни здравствену књижицу.

Начелник у Сектору за бригу о деци и породици у Министарству рада и социјалне политике Драган Вулевић истиче да је након открића овог трагичног догађаја покренут поступак надзора у надлежном центру за социјални рад да би се установило да ли је било стручних пропуста у раду поменутог центра, с обзиром на то да је ова мајка од 1998. године била корисник социјалне помоћи. Иако још није завршен стручни надзор, Вулевић истиче да несумњиво постоји одговорност Центра за социјални рад, јер су њихови стручњаци били у обавези да заштите децу која расту у овој породици и која нису била у стању да се сама штите.

„Пре окончаног стручног надзора могу рећи да Центар за социјални рад није у потпуности испунио своје обавезе према тој породици у којој живи двоје малолетне деце и једна пунолетна девојка. Стручњаци овог центра знали су да су ова деца искључена из социјалног окружења и из здравственог система и да не похађају школу, али нису адекватно реаговали. Ова деца су расла под високим ризиком – било је угрожено њихово право на образовање и Центар за социјални рад морао је да реагује не само саветодавно већ и репресивно. Они су могли да млађу децу изместе из угрожавајућег породичног окружења и сместе их у хранитељску породицу или у неку установу за децу без родитељског старања. Стручњаци тог центра за социјални рад наводе да нису могли да успоставе контакт са децом, јер би она побегла у шуму кад би дошли у посету, али – то није оправдање за направљени стручни пропуст”, наглашава наш саговорник.

Драган Вулевић истиче да је трагичним дешавањима делимично кумовала и комшијска несолидарност. Наш саговорник констатује да се након оваквих породичних трагедија често дешава да полиција и стручњаци Центра за социјални рад установе да је „цело село” знало за породично насиље, али да нико није желео да реагује. Он такође истиче да сиромаштво само по себи никада није узрок лошег родитељства и чедоморства. 

Са друге стране, психолози објашњавају да се већина самоубистава новорођенчади објашњава постпорођајном психозом, која се јавља након порођаја и настаје као последица хормонских турбуленција.

„Убиство сопственог детета свакако је последња карика у низу неразумевања како основни биолошки нагон може да се извитопери у сопствену супротност, а чедоморство је можда најстрашнији доказ како тежак психијатријски поремећај може да затре природни нагон ка заштити потомства и одлучи о судбини своје деце. Стручњаци који се баве изучавањем олуја и бура у пределу душе, које настају након доласка бебе на свет, тврде да у периоду бабиња постоји чак 18 пута већи ризик од развоја психијатријских поремећаја, а неки психијатријски графикони говоре да се постпартална психоза појављује код једне од 500 мајки након порођаја”, каже психолог Маја Антончић.