Од лошег ка горем

Панчево – Нико не може да објасни зашто je Панчевачка млекара, некада перјаница доброг пословања, о чије су се производе отимали, после приватизације постала највећи транзициони губитник у општини Панчево. Ово предузеће је ваљда једина фирма у Србији која је два пута била на дневном реду Одбора за приватизацију Скупштине Србије и оба пута је препоручено раскидање купопродајног уговора. Прошле недеље запослени су зато започели нови штрајк. Већ пети месец нису примили плату, а и минималац за период јун – септембар 2006. добили су тек после децембарског штрајка упозорења. Новом газди, словеначкој фирми "Солвента", поручили су да очекују и да им се уплати дуг за доприносе, неуплаћиване од априла прошле године.

Радивоје Ђурић, директор Млекаре, који је дошао на збор радника, могао је само да прозбори: "Људи, ја немам морално право да вас одвраћам од штрајка. Захваљујем што сте до сада имали разумевања". Запослени ће одржавати технолошки минимум, што значи прерађивати дневно пет хиљада литара млека, али ништа више и ништа друго.

Тужна прича колектива, са тада 210 добро плаћених радника, почиње марта 2004. када је Панчевачку млекару купио Горан Љубичић. О човеку се знало само толико да је купио више млекара по Србији. Већ фебруара 2006. у Млекари је заустављена производња. Нарасли су дугови према добављачима, па је радило тек десет одсто капацитета, зараде су нередовно исплаћиване, а Љубичић је, узимајући кредит, погоне Млекаре ставио под хипотеку. Центар за контролу Агенције за приватизацију установио је да је губитак  Млекаре за 2005. био 11,5 пута већи него у 2004.

Одбор за приватизацију Скупштине Србије, фебруара а онда и маја прошле године, препоручио је раскид уговора, па Љубичић, да би то избегао, предлаже да Млекару преузме фирма "Солвента" из Преболда крај Цеља. Представник ове фирме, Бранко Корбар, дошао је у Панчево пун обећања.

"Солвента" је преузела Млекару средином 2006. и почела да производи млека у праху, купујући од једне београдске млекаре већ обрано млеко. Стари мајстори кажу да је оваква производња само увећала ионако велике губитке. Месецима уназад дневно се услужно "суши" 20.000 литара млека, а у киселе напитке се преради, или се прода као млеко, тек пет хиљада литара, што обезбеђује посао за само 56 радника, од 154 колико их је још остало у предузећу.