Неопходна контрола прикупљања помоћи

Захтев лекара Универзитетске дечје клинике у Београду да се заштити професионална част болнице поводом случаја дечака Џ. Т., коме је пре два месеца трансплантиран бубрег о трошку државе, а испоставило се да је за њега спроведена хуманитарна акција у којој је прикупљено 40.000 евра за операцију, подигла је велику прашину у јавности. Да ли је било злоупотреба у овој ситуацији истражиће МУП, јер је Министарство здравља одлучило да њима пријави случај.

У Србији, како сазнајемо, не постоји процедура по којој би неко за себе или за блиску особу могао да добије потврду за лечење о трошку државе, па је неопходно прикупити новац кроз хуманитарну акцију. У таквој ситуацији, међу очајним пацијентима и породицама, могуће је да се појаве и они који прикупљају новац за лечење које би се иначе могло обавити о државном трошку.

Прим. др Татјана Радосављевић, директорка Лекарске коморе Србије, сматра да хуманитарне активности морају да буду подвргнуте контроли и да та област мора да се уреди како се не би дешавале злоупотребе и понављали неки негативни случајеви из прошлости.

– Треба проверавати на који начин су завршила средства која су сакупљена за ту намену. Најпре треба исцрпити сваку могућност државе да ли може да помогне и да ли случај пацијента испуњава све услове за слање у иностранство – објаснила је др Радосављевић.

Немаштина је основни разлог због којег породице у Србији одлучују да покрећу акције за прикупљање новца којим би се платила нека операција. Већина је сасвим оправдана, јер је то једини начин да неко добије могућност за оздрављење, али има и оних који злоупотребљавају нечију болест, али и поверење људи који дају новац. Позиви за прикупљање новца онима који су у невољи постоје свуда, на „Фејсбуку”, „Твитеру”, има и оних који са сликом детета иду од врата од врата скупљајући помоћ, а неке акције се организују и путем медија.

У Министарству здравља објашњавају да они одобравају покровитељства заинтересованиморганизацијама и стручним и струковним удружењима које раде на унапређењу здравља и да контролишу само оне којима одобре покровитељство или финансијску подршку.

Никола Грубор, председник Удружења дијализираних пацијената у здравственим установама, каже да је чињеница да су родитељи често у паници кад сазнају да им је дете болесно, па да то представља ограничавајући фактор у доношењу одлука о лечењу. Родитељи пре него што одлуче да организују хуманитарне активности, сматра он, морају да се обрате лекару и Републичком фонду здравственог осигурања (РФЗО).

– Знам да се одобравају средства за трансплантацију деце у иностранству. Мислим да су лекари довољно информисани о свим ситуацијама и да лепо објашњавају родитељима шта треба чинити. Деца која имају од осам до 10 килограма, шаљу се на трансплантацију у Италију, а она са мањом килажом треба да иду у Француску. Али, био је случај да је страни доктор дошао у Србију и оперисао дете. За одрасле је ситуација другачија, јер држава не финансира пресађивање органа у иностранству и не постоји могућност рефундације трошкова – истакао је Грубор.

РФЗО свој деци којој је потребна трансплантација бубрега, обезбеђује да она буде изведена о трошку државе, каже Сања Миросављевић, пи-ар овог фонда.

– Уколико стручњаци сматрају да ова операција, из медицинских разлога, не може да се обави у Србији, онда фонд плаћа трошкове операције у иностранству – каже Миросављевићева.

Поменути разлози могу бити различити, а најчешће је што код нас не може да се нађе адекватан давалац, односно што орган најближих сродника не одговара оболелом.

Сања Миросављевић каже да осигураник може да буде упућен у инострану здравствену установу на лечење обољења, стања или повреда из такозване листе обољења, под условом да су исцрпљене све могућности лечења у Србији, укључујући и довођење иностраног медицинског стручњака, осим у случају упућивања пацијента ради лечења кардиоваскуларних обољења, објашњава Миросављевићева.

Данијела Давидов-Кесар

-----------------------------------------------------------

Могуће кривично дело преваре

На основу навода текста „Прикупљали паре, а дете оперисано бесплатно”, објављеном јуче у „Политици”, могло би се закључити да постоји потреба за обављање одређених провера од стране полиције, кажу у МУП-у Србије, истичући да ће одлука бити донета по пријему дописа из здравствених институција. Полиција до сада није расветљавала могуће злоупотребе у све чешћим хуманитарним акцијама које се одвијају уз подршку медија, али то мора да учини у случају да неко од грађана изрази сумњу у мотиве организатора и о томе обавести МУП. Један од ретких процесуираних случајева прикупљања новца у наводне хуманитарне сврхе односи се на фонд бивше манекенке Катарине Ребраче, где је, због сумње у ненаменско трошење прикупљеног новца, у току судски поступак.

„Само позивање на хуманитарне донације није кривично дело. Ако би се прикупљени новац искористио за друге сврхе, могло би се говорити о кривичном делу преваре а, зависно од детаља случаја, и о злоупотреби малолетника”, кажу у МУП-у Србије.

Улично прикупљање новца за наводне здравствене потребе, где се пре може говорити о просјачењу него о хуманитарној акцији, због малих сума које дају појединци, не може бити кривично дело већ евентуално прекршај из области јавног реда и мира.

М. Г.