Са млеком и сиром у Европу

Суботица – „Млекара” из Суботице једина у Србији има извознички број који јој омогућава да своје производе пласира на тржиште Европске уније. За сада су трајни производи попут сирева, јогурта и намаза присутни у трговинским ланцима у Словенији и Аустрији, а месечно на рафове продавница у ЕУ пласира се око 50 тона производа или пет одсто производње.

– Извознички број добили смо 16. новембра 2010. године након дуготрајне и компликоване процедуре током које је „Млекара” испунила низ строгих критеријума који се нису односили само на пријем и прераду млека унутар фабрике, већ на целокупан процес од штале до рафова у продавницама. Ми сада са поносом можемо да кажемо да се наша „Млекара” по квалитету и организацији производње не разликује ни од једне велике млекаре у ЕУ – каже Милан Грујић, генерални директор „Млекаре” у Суботици.

Овдашњи прерађивач млека био је међу првима који је имао ИСО стандард, међутим, тако нешто одавно није довољно. Последњих година, „Млекара” је добила стандарде ХАЛАЛ, ХАСАП, БРЦ, и ИФС, ИСО 14001 који се односи на заштиту животне средине и подразумевају између осталог уградњу сопственог пречистача отпадних вода, по чему је овај прерађивач такође јединствен у окружењу. Читав процес производње темељно је осавремењен, убрзан је пријем и складиштење сировог млека, потпуно аутоматизован процес прераде, а у производне погоне могуће је ући само након детаљне стерилизације руку, обуће и са заштитним оделом и капом, у шта су се уверили новинари које су технолози Ивана Бојић и Влада Мијатовић повели у обилазак производње. Истовремено, уређена је и област откупа млека, па је од произвођача тражено да повећају и количине и квалитет млека који предају.

– Пре 10 година имали смо 13 фарми, а данас 227 са којих добијамо у просеку око 175.000 литара дневно, односно 60 милиона литара млека годишње. Откупна цена млека зависи од квалитета и количине и стимулација, а ми смо одлучили да је од 1. августа повећамо, и то до 1,60 динара више по литру млека – каже Грујић.

Према речима директора „Млекаре”, ма колико да је био захтеван и дуготрајан процес добијања извозничког броја за ЕУ, пласирање производа на овом тржишту поставља се као још сложенији циљ. За сада суботички производи стижу на тржиште ЕУ преко дистрибутера. У Словенији су присутни у „Меркатору” и „Шпару”, у Аустрији у низу локалних трговина, а у „Млекари” кажу да покушавају да успоставе сарадњу и са великим трговачким ланцима.

– Веома је тешко међу стотинама млечних производа реномираних и познатих фирми пласирати свој производ и убедити страног купца да купи баш робу суботичке „Млекаре”, али пробијање и опстанак на том тржишту, наш је циљ – каже Грујић.

Суботичка „Млекара” од 2003. године послује унутар Инвестиционог фонда „Салфорд”, а Светлана Глумац, директор корпоративних послова „Денјуб фудс групе”, каже да су до сада у млекарску индустрију Србије уложили 120 милиона евра, али да су се њихове инвестиције у сваку од овдашњих млекара исплатиле. Када је у питању суботичка „Млекара”, у току су послови на припреми изласка акција ове фирме на берзе у Варшави и Лондону, а Глумчева каже да питање продаје „Млекаре” „није затворена прича”.

– Циљ сваког инвестиционог фонда јесте да заради. И ми смо подигли квалитет свих производа. Продаја је могућа, али не тако скоро.

А. Исаков