Јесен меси скупљи хлеб

Дирекција за робне резерве, сва је прилика, неће обновити залихе хлебног жита са планираних 100.000 тона. Разлог – ратари немају интерес да продају нови род по цени од 23 динара по килограму, с урачунатим ПДВ-ом.

Према подацима удружења „Жита Србије”, Дирекција за протеклих десетак дана од објављивања огласа има резервисаних само 14.000 тона, што у крајњем случају и не значи да ће толико бити и испоручено. Јер, по процедури продаја пшенице држави прво се пријави Продуктној берзи у Новом Саду, затим се закључује уговор с дирекцијом, роба се складишти и тек онда исплаћује.

Вукосав Саковић, председник овог удружења, каже да је разлог за слабо интересовање то што држава није добро одмерила цену.

– Понуђена откупна цена је мања од тржишне која тренутно износи 23,5-24 динара по килограму и исплаћује се одмах за разлику од ситуације када је купац држава. Додатно, када држава пшеницу откупљује од правних лица, одбија се ПДВ, па на крају добијунето 21,3 динара по килограму. Да је држава дала праву цену, обновила би залихе, тачније све би купила само у једном дану. Држава може и да повећа откупну цену, али мислим да то није реално, јер ова влада одлази, а наредне седмице формира се нова – каже Саковић.

Наш саговорник признаје да се од тренутка када је држава саопштила да ће интервенисати на тржишту, значи само у последњих десетак дана, ситуација променила. Због суше не само код нас већ и у свету поскупели су кукуруз и соја. Практично су повукли и цену пшенице на више. Од тога да смо пре жетве имали најскупљу пшеницу у региону сада смо у прилици да имао најјефтинију. У Мађарској хлебно жито кошта 26,6, у Русији 24,46 динара, у Украјини 20,68, у Француској 31, у САД 30,92 динара по килограму.

Наредни период ће показати колико ће пшеница да кошта. Уредба о ограничењу цене хлеба важи до краја септембра. Међутим, млинари и пекари већ су почели да се прерачунавају.

У удружењу „Житовојводина” подсећају да је прошлогодишња цена пшенице у жетви била 17-18 динара по килограму, што значи да је повећана најмање 30-35 одсто.

– С обзиром на набавну цену овогодишњег рода, као и то да су други инпути поскупели или је најављено поскупљење, неминовно је да брашно поскупи. Рачуница показује да ће брашно да кошта, подразумева се оно у ринфузи у млину, 36-38 динара по килограму. Критична доња граница економске издржљивости за млинарство је да брашно буде 50 одсто скупље – каже Сима Матић, директор удружења, додајући да ће сваки млин, у зависности од структуре производње, квалитета брашна, извозне оријентације, коришћења капацитета, трошкова производње, да формира своју продајну цену.

По његовом мишљењу, робне резерве су реаговале касно и неадекватно. Чак и да откупе планираних 100.000 тона, то је свега пет одсто укупног рода и не може озбиљније да утиче на реално стање. Он тврди да је сива економија у млинарству, упркос њиховим протестима држави, све већа и да се преко 300.000 тона пшенице самеље у сивој зони. Тиме се, каже, угрожава опстанак индустријских млинова и пекара.

Млинари и пекари, као да још увек не желе да кажу колико ће то хлеб морати да поскупи. Ипак је чињеница да ће и они, а поготово држава, морати да се израчунају колико ће то да буде. Јер, уредба о ограничењу цене хлеба важи до краја септембра.

Ј. Рабреновић