Нови висови Менхетна

Од нашег сталног дописника

Њујорк  – Види се издалека, са којегод стране да се прилази Њујорку. Види се да надмашује све од многих њујоршких небодера. Види се такође и да је – недовршен.

Изблиза, најпознатије америчког градилиште – оно у доњем делу Менхетна, усред „финансијског дистрикта” (Волстрита) – и после шест година је у градитељском замаху, али је и као такво туристичко одредиште. Све што је требало да се започне на изградњи новог Светског трговинског центра, на месту 11. септембра 2001. срушеног старог, започето је, али ништа још није сасвим завршено.

Па ипак, дуге колоне туриста који прво испред привременог Центра за посетиоце одвоје 10 долара за улазницу, стрпљиво чекају да уђу у комплекс, да би јасно омеђеном стазом стигли до места на којем су некад налазиле две највише зграде Њујорка. Тамо где су некад били њихови темељи, сада су две фонтане, на чијим ободним зидовима су уклесана имена свих 3.000 жртава најспектакуларније терористичке диверзије у историји.

Окружене са 225 младих стабала белог храста, фонтане, уз суседни подземни музеј, чине меморијални део комплекса новог Светског трговинског центра. У њиховој води се сада огледају околне још недовршене куле, поред којих су дизалице у погону. Још долазе и одлазе камиони. На главном здању, које је прво крштено као „Кула слободе”, али се од тога потом одустало (сада је само „Светски трговински центар 1”, у оригиналу „1WTC”), постављено је више од две трећине фасаде од специјалног, на експлозије отпорног стакла. Кад све буде довршено, имаће 104 спрата – мање од некадашњих кула близнакиња које су имале по 110 етажа – али ће их висински ипак надмашити.

То ће бити постигнуто специјалном телекомуникационом антеном, коју је надлежна комисија прихватила као интегрални део здања. Са њом, кула број један достићи ће симболичну висину од 1.776 стопа (541,3 метра – овде се користе империјалне мере). Симболичну, јер је тај број уједно и година проглашења америчке независности.

Са укупном висином, Кула 1 ће бити највиша зграда у овом делу света – али не и на свету. Биће тек трећа, после „Бурџ калифе” у Дубаију (829,84 метара) и токијског „Небеског стабла” од 634 метра. Остале четири такође су у разним фазама изградње, а пуну висину достигла је само једна. Све у свему, у новом Светском трговинском центру биће пет зградурина, плус поменути меморијал са музејом. Део комплекса ће бити и велика подземна метро раскрсница. Као суштински циљ целог подухвата, наводи се амбиција да буде „нови велики урбани центар Њујорка 21.века”.

И наравно, да покаже да је Америка јача од терориста. Судећи по ситуацији на њујоршком тржишту канцеларијског простора, овај који се гради није био баш неопходан и према проценама упућених ова инвестиција (предузетника Лери Силверстајна и Лучке управе Њујорка), тешко да ће бити профитабилна. Али нешто треба уложити и у национални понос.

Кула 1 је иначе засад најскупља појединачна зграда свих времена. Најновија ревизија предрачуна њене цене обављена у јануару ове године показала је да ће коштати 3,8 милијарди долара. Неки од њених корисника укупно 279.000 квадрата већ су познати: шест спратова (25.000 квадрата) изнајмила је Федерална влада за своје опште службе, а тамо ће се преселити и „Конде нест”, велики издавач ревијалне штампе, који ће се раширити на чак 111.000 квадрата. Ту је и једна компанија из Кине, а све укупно досад је „попуњено” тек нешто више од половине простора.

Уосталом, сличне процене – да су комерцијално несврсисходне – својевремено су пратиле и изградњу првобитне две куле СТЦ-а, чему су се највише противили власници историјски најпознатијег њујоршког небодера, „Емпајер стејт билдинга”. У мају 1968. они су у „Њујорк тајмсу” објавили оглас преко целе стране, на којем је било злослутно знамење: силуета авиона који иде право ка највишим спратовима једне од кула. Тај авион нису додуше наводили терористи, него је опасност виђена у могућој грешци контролора летења…

Данашња управа „Емпајер стејта” много је међутим наклоњенија према придошлици. „Најчувенија пословна зграда света, предак свих супернебодера, изражава добродошлицу новом, вишем рођаку. Гледали смо како растете и сада вам салутирамо..., каже се у њиховом саопштењу.

Власници „Емпајер стејта”, како је објављено ових дана, више зарађују од посета њеној осматрачници на крову него од рентирања канцеларија: туристи, који за поглед на Менхетн (и околне њујоршке општине) плаћају 25 долара, у последњој години дана оставили су им 61 милион. Нечему сличном сигурно се надају и газде нове највише зграде. Да није тако, не би се Патрик Фој, извршни директор Лучке управе, прошле недеље похвалио како се  са последњег спрата, „ако се мало истегне врат и напрегну очи, може видети и Аљаска”.  Што се тиче Русије, „можда, али са осматрачнице на крову”. Наравно, била је то шала и подсећање на својевремени гаф Саре Пејлин, неуспеле кандидаткиње за председницу САД, која је изјавила да се са терасе њене куће на Аљасци „види Русија”.

Нови трговински центар је импресиван и изузетно скуп, али да ли је и леп? То је, како се обично каже, ствар укуса, дакле нешто о чему се не расправља. Очигледно је да су нови небодери архитектонски амбициознији од већине у суседству, а кад је реч о највишем, свакако и импозантнији. Али највећи амерички град (8,2 милиона становника у свом урбаном језгру, 19 милиона са предграђима) не може се баш похвалити урбанистичким складом, што је недавно у свом мини-есеју објављеном почетком јула у „Њујоршкој књишкој ревији” ефектно сажео српско-амерички песник Чарлс Симић:

„Ниједан град не показује такву мешавину лепоте и ружноће тако дрско као Њујорк.”