Ентитет заштита за косметске Србе

Државни тим Србије јуче је на преговорима у Бечу и званично затражио формирање српског ентитета на Косову и Метохији, који би преко Савета, као врховног тела, обједињавао све Србе који у покрајини живе, као и Српску православну цркву. Координатор тима Леон Којен је после јучерашњих преговора посвећених децентрализацији новинарима у Бечу изјавио да је српски ентитет неопходан после годину дана неуспешних преговора.

"Срби морају имати неко средиште, да јединствено заступају своје интересе, да у културном и политичком смислу и Срби и СПЦ имају заједнички кров, а то је српски ентитет", објаснио је Којен и подсетио да је тај захтев Београд поставио још на почетку бечких преговора прошле године.

Како преноси Танјуг, Којен је рекао да су "разложан и добронамеран предлог Београда представници Приштине одбацили бесмисленим контраоптужбама да би тај ентитет представљао поделу Косова и увођење трећег нивоа власти у покрајини".

Српски преговарачки тим је јуче захтевао да власти у Београду имају право да пружају директну помоћ новим општинама са српском већином. "Без директне помоћи Београда која не би била условљена политиком у Приштини, српска заједница на Косову и нове српске општине не би могле да опстану", рекао координатор тима Слободан Самарџић.

Преговарачки тим косовских Албанаца је ове српске предлоге одбио, позивајући се на право да проверава све активности помоћи у здравству, образовању, као и другим областима. Шеф приштинске делегације Љутфи Хазири изјавио је после јучерашњих разговора обележених неслагањем да ово није први пут да српска делегација износи предлог српског ентитета. "То су учинили пре годину дана и покушали да га наметну. Данас су поново изнели тај свој предлог, што смо и очекивали. Тај предлог је нефункционалан и не верујем да ће то УНОСЕК подржати", рекао је Хазири. Преговарач из Приштине Адријан Ђини је новинарима рекао да српска страна и даље инсистира на националном и територијалном концепту, док косовска делегација, како је навео, "заступа концепт изградње једне грађанске државе, која би се ослањала на своје грађане".

Како преноси Бета, Којен је новинарима рекао да Београд, уместо до сада помињаних једанаест, тражи девет нових општина на Косову и Метохији.

Неслагање је испољено и у вези са српским предлогом да и друге неалбанске заједнице могу да формирају општине. "И то су Албанци одбили, чиме су показали страх према мултиетничком Косову, бојећи се стварања нових општина не само за Србе већ и за друге заједнице на Косову", закључио је Самарџић.

У паузи јучерашњих разговора Самарџић је надлежности Срба на Косову и Метохији, које су предвиђене Ахтисаријевим предлогом у области децентрализације, оценио као "привилегије које су у средњем веку давали појединим областима, локалним владарима или поједином становништву или верским мањинама, а које су сваког тренутка могле да буду одузете". "То нису права у модерном смислу речи, која су неотуђива и гарантована уставом", рекао је Самарџић и пренео да је албанска страна, као и до сада, само одбијала предлоге Београда.

Први део јучерашњих преговора о децентрализацији протекао је у расправи између београдских представника и Ахтисарија и његових службеника због тога што је током девет рунди претходних преговора било речи о шест група посебних надлежности српских општина, а у свом предлогу Ахтисари је за Србе предвидео само две групе надлежности: право да задрже универзитет у Косовској Митровици и право да српске општине имају три болнице. Тиме се, како Танјуг преноси Самарџићеве речи, "заокружује круг посебних права или надлежности".

Синоћ је, како преноси Итар-тас, руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао да Русију узнемирава то што "не постоји жеља да се забринутост Београда размотри при решавању косовског проблема". Он је поновио став Москве да решење треба да буде прихватљиво за све стране.

Београд је јуче тражио и много шира овлашћења него до сада у области локалне полиције. "Ми смо тражили да закон о полицији може да се усвоји само уз сагласност већине српских посланика у покрајинском парламенту, тако да смо сада, говорећи о локалној полицији, тражили да се шефови локалне полиције практично бирају у скупштинама општине", објаснио је Леон Којен. Београд је тражио да свако улажење покрајинских или специјалних полицијских снага мора бити најављено српској локалној полицији, која, где год је то могуће, треба да сарађује са тим покрајинским инстанцама.