Кад сунце ожеже – сви су мудраци

У последњих 50 година, према Стандардизованом индексу падавина (SPI), Србија је имала укупно 15 екстремно сушних година, од чега у последње две деценије чак осам таквих година. То указује да се учесталост изразито сушних година повећава и да Србија убрзано губи благодети умереноконтиненталне климе са четири климатски повољнија годишња доба.

Штета у биљној производњи током протекле деценије процењивана је између уобичајених 500 милиона и чак једне милијарде долара – у 2003. години када је суша почела у пролеће и трајала све до јесени.

Истовремено, са високим температурама Србију су ове године погодила и два-три топлотна таласа, од којих је најдужи у континуитету трајао чак 20 дана на подручју Ниша. Тиме већ изразито ожеднеле усеве и засаде врели топлотни таласи за неколико дана додатно спрже.

Наставак екстремне суше у јулу (са 10–40 одсто просечних месечних падавина) наговештава да би овогодишња суморна прогноза за пољопривреду Србије могла бити економски још погубнија.

Последице овогодишње екстремне суше испољиће се директно у смањењу приноса по хектару ратарских усева (најмање за 20 сунцокрета, 40 соје, 30–70 одсто кукуруза и без „другог откоса” луцерке, црвене детелине и ливадских трава као кабасте сточне хране), односно стаблу воћака и винове лозе на површинама које се не наводњавају.

Смањени приноси у изразито сушној години условиће две друге последице: смањење обима производње и скоро потпуни губитак екстра и прве класе производа у тако умањеној производњи.

Следећа последица јесте смањење степена коришћења ионако већ недовољно коришћених капацитета у прехрамбеној индустрији и индустрији сточне хране, што ће, барем због константних трошкова амортизације тих објеката, повећати цену коштања сваке јединице финалног прехрамбеног производа и концентроване сточне хране.

Повећана цена коштања сточне концентроване хране узроковаће нерентабилност интензивног стајског узгоја стоке и „епидемију клања“ великог броја грла свих врста стоке – који је и иначе на минимуму у последњој половини века. Велика је вероватноћа да ће овогодишња екстремна суша, поред вишедеценијског одсуства адекватних мера аграрне политике у развоју сточарства, бити „завршни чин сценарија” под насловом „Србија – трајни увозник сточарских производа“.

Епилог је да ће последице овогодишње суше у већој мери него свих претходних сушних година осетити сви учесници репроцелине „од њиве до трпезе“: пољопривредници, прерађивачи, извозници, потрошачи и држава!

Због тога ће наша пољопривреда као извозна узданица, у амбијенту већ вишегодишње светске и домаће економске кризе, од многих „мудраца опште политичке праксе” можда бити проглашена и за националну издајницу!

Нажалост, већ започето чишћења канала Дунав–Тиса–Дунав и изградња првог значајнијег система за наводњавање у атару села Крушчић (Врбас), и поред три Мораве, Дрине, Саве и Дунава, неће у догледно време обезбедити одговарајуће водоснабдевање пољопривреде, јер се „прасе не гоји уочи Божића”!

Зато сви кандидати – посебно они „опште политичке праксе за све и свакојаке ресоре”, који буду имали храбрости да прихвате функцију министра пољопривреде, морају већ на првој седници „своје владе” изаћи са списком мера и активности (претходно усаглашеним са представницима науке, струке и агропривреде) које се у њиховом мандатном периоду морају спровести и у области наводњавања, а уколико за то не добију подршку и тражена средства, да сместа поднесу оставку!

Када то буде урадио први новоименовани министар пољопривреде, тада ће Србија добити првог национално и аграрно одговорног министра пољопривреде!

*Председник Друштва аграрних економиста Србије