Делез у Србији – годину дана после

Шта је променио „Делез” на тржишту Србије годину дана након што је од „Делте” купио трговински ланац „Макси”? Да ли су се остварила очекивања од доласка стране компаније, односно да ли је конкуренција боља, да ли су цене ниже, рокови плаћања краћи, марже мање и да ли су запослени добили више плате? Или су можда таква очекивања, ипак, била (пре)велика?

Давид Вандер Скурен, генерални директор „Делеза” за Србију, Босну и Херцеговину и Црну Гору, одговорио је за „Политику” на ова питања. Док он сматра да је много ствари промењено набоље, економисти и челници потрошачких организација не примећују драстичне промене.
Скурен тврди да су најпре обновљени „здрави и транспарентни односи са добављачима”.

– Измирили смо заостале дугове и према добављачима и према финансијским институцијама, доследни смо у политици плаћања и поштујемо договоре. Сваком добављачу дајемо једнаке шансе за сарадњу и поступамо фер – рекао је Скурен, не прецизирајући међутим колико износе рокови за плаћање добављачима, већ да „желе да буду изнад просека тржишта и да су у овом тренутку у томе и успели”.

Добављачи углавном нису расположени да јавно говоре о односима са новим власником „Максија”, нарочито не они мањи. Незванично, признају да се ствари донекле јесу побољшале.

– Више се поштују рокови плаћања него раније, мада кашњења и даље има. И по неколико месеци. Међутим, генерално је боље него пре, а примећујемо и да су марже донекле смањене, јер је мања разлика у набавној и продајној цени нашег производа него што је то раније био случај – каже један од мањих добављача „Максија”.

На питање да ли је мењана висина маржи и да ли су код нас веће или мање у поређењу са другим земљама у којима „Делез” послује, попут Белгије или Румуније, Давид Вандер Скурен је одговорио:

– Као што знате, марже не коментаришемо. На сајту „Делез групе” постоје финансијски извештаји, који пружају увид у наше пословање. Из последњег извештаја који се односи на први квартал 2012. године види се да оперативна маржа из редовног пословања за целу „Делез групу” у просеку износи 3,5 одсто, просек за Белгију је 4,6, а за регион југоисточне Европе и Азије 1,8 одсто – каже он.

Занимало нас је и како се „Делез” снашао са специфичностима нашег тржишта на које ранијe нису наилазили, попут одложеног плаћања чековима и ограничавања маржи одлукама државе.

– У Србији, али и Босни и Херцеговини и Црној Гори, заиста има специфичности са којима се „Делез” није сусретао на другим тржиштима. Ипак, морате имати у виду да највећи број запослених у нашој компанији има вишегодишње искуство у раду на овом тржишту, а што се тиче Уредбе о ограничењу маржи коју смо у више наврата коментарисали, једино бих желео да поновим да она није донела добро потрошачима – сматра Скурен.

Он каже и да су плате запосленима повећане у два наврата, не прецизирајући у којој мери, али је ипак додао да та повећања нису износила онолико колико су желели, како каже, пре свега због економске ситуације. И док у „Делезу” истичу и да имају нову ценовну стратегију и да улажу у снижења и кампање попут „Пале цене”, где снижавају цене више од 1.000 производа, у Националној организацији потрошача Србије кажу да нису у потпуности задовољни новинама које је „Делез” донео.

– Очекивали смо више. Очекивали смо озбиљнију конкуренцију и озбиљније тржишно пословање, као и још ниже цене. У суштини, није дошао нов трговински ланац, већ је страни преузео домаћи. Ипак, позитивно је то што су покренути неки трендови снижавања цена, макар и мањи од очекиваног, али то би могло да подстакне конкуренцију да крене у обарање цена. Мислим и да „Делез” није одолео популарном улиставању на полице, које много кошта, те да делом и због тога цене нису ниже – каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, а да до драстичних промена није дошло, сматра и економиста Александар Стевановић, сарадник Центра за слободно тржиште. Његов став је да трендови у малопродаји не могу брзо да се мењају, нарочито у ситуацији у којој не постоји велики притисак конкуренције.

– Али, оно у што сам сигуран јесте да они мање седе у влади и мање се баве политичким дешавањима, а више раде и јуре за профитом. Истина, јесу увели нешто ново, попут робних марки, што се и могло очекивати, али се генерално држе цена које је увео „Делта холдинг”. Заправо, то је нормално, они се воде профитном логиком и зашто би у већој мери смањивали марже и цене ако нема конкуренције која их на то приморава. Ако стигну јачи конкуренти, тек онда се ствари можда промене – закључио је Стевановић.

Мишковић јесте, а „Делез” није монополиста

Годинама пре продаје „Максија” спекулисало се да ова фирма на територији Београда има монопол. Наиме, док је на челу Комисије за заштиту конкуренције била Дијана Марковић-Бајаловић, налази Комисије показивали су да је, према квадратури продајног простора, највећи српски трговац 2006. године имао 69 одсто тржишног дела, док је према укупном годишњем приходу „Делта” заузимала 63,4 одсто тржишта.

Међутим, када је пре годину дана Комисија одлучила да преузимање „Максија” не угрожава конкуренцију, то је заправо био прећутни став државе да ни „Делта” није била монополиста. Јер, ако је одобрено преузимање, јасно је да држава сматра да злоупотреба нема. Зашто је тако одлучено, можда најбоље показује податак да је 932,5 милиона евра, колико је плаћен „Макси”, половина укупних страних инвестиција у Србији прошле године.

Ове године се инвестира 30 милиона евра

У „Делезу” кажу да ће ове године уложити 30 милиона евра, од чега је у првој половини године у нове објекте, реконструкцију постојећих и у нову пословну зграду инвестирано више од 10 милиона.

– Од почетка године, наша малопродајна мрежа у Србији увећана је за пет нових објеката, а реновирано је 10 објеката, од чега пет „Мини максија” и пет „Максија”. До краја године планирано је реновирање пет и отварање 12 нових објеката – најављују из „Делеза”.

„Премија” неће нестати

Од када је пре годину дана белгијска компанија купила „Делта макси”, унела је новине у пословање овог трговинског ланца, али и задржала достигнућа „Делте” у српској малопродаји. Тако се укида формат „Темпо експрес”, а задржава „Макси”, „Темпо” и „Мини макси”. У асортиман је убачена нова робна марка „365”, али бренд „премија” неће нестати.

– Подижемо квалитет производа наше приватне робне марке „премија”, унапређујемо рецептуре и дизајн. Увели смо марку „365” и у асортиману имамо 198 артикала ове приватне робне марке. Они су у просеку од 15 до 25 одсто јефтинији од брендираних производа. Ова приватна робна марка производи се у европским земљама, а увек се трудимо да више од 70 одсто наше робне марке буде локално развијено. Из дана у дан проширујемо листу произвођача са овог подручја који учествују у производњи наших приватних брендова – каже Давид Вандер Скурен.