„Паклени пут” Криса Рије

Заглављен једнога дана у саобраћајној гужви, на укрштању аутопутева М4 и М25, Крис Рија је посегао за оловком и парчетом хартије. Пожелео је да опише све што се у том тренутку дешавало, докле је поглед могао да му допре. А онда је схватио: затекао се на путу – у Пакао.

Да ли и ми сами, на сличан начин, доживљавамо мучни сусрет са хиљадама сапатника заробљених на асфалту у „металним ковчезима”, и да ли и нама све изгледа као пут у пропаст, али једноставно не умемо то да искажемо на начин на који је то учинио Рија?

Ма колико била јасна порука аутора, има и тумачења да овде није реч тек о саобраћајној гужви, већ о општем губитку слободног времена и беспоштедној борби за опстанак у свету бизниса, посебно банкарског, и стресовима којима нас је оптеретио живот после „мирних и слободних” седамдесетих.

Рија (ChristopherAntonRea) је рођен 1951. у Мидлсбороу, у Енглеској. Музике се прихватио 1978, као певач, клавијатуриста, али пре свега, изузетан гитариста наклоњен блузу. Почео је у групи „Магдалена”, где је заменио Дејвида Ковердејла, велику рок звезду и потоњег певача групе „Вајтснејк”. Његов специфичан глас и начин свирања гитаре (иако је по рођењу леворук, свира као дешњак), издигли су га до статуса једног од најпопуларнијих британских кантаутора позних осамдесетих. Продао је више од 30 милиона албума широм света, а доспео је у сам врх листа најслушанијих, како на старом континенту тако и у САД.

Пажњу публике привукао је првим албумом: „Шта се десило са Бенијем Сантинијем”. Врата ка успеху била су му отворена. Интересантно је да је „Бени Сантини”, према предлогу издавачке куће, требало да буде Крисово уметничко име.

Као велики заљубљеник у моторе и аутомобиле, много својих песама посветио је управо тој пасији. Албум „Пут у Пакао” који се тога дотиче на директан начин снимљен је 1989. и до данас је остао једна од најзначајнијих његових плоча.

Његов допринос музици је и серија од девет албума издатих у комплету 2005, а која је садржала чак 130 композиција, написаних специјално за тај пројекат. За овакав подухват Рија је, како је навео, инспирацију црпео из блуза и слика које је, такође, сам стварао.

Крисова музика, како објашњавају поклоници, највише прија у касним вечерњим сатима, када звук гитаре и храпави глас стварају атмосферу за посебна уживања.

„Његова романтична визија и бескомпромисни стихови указују на младог човека који је могао да буде велика поп звезда на америчкој страни Атлантика само да су га Јенкији зграбили на време”, написао је својевремено један обожавалац.

„Пут у Пакао”, како га је музички исцртао британски рокер, донео је на крају и нешто добро. Наиме, пре две године, на једној добротворној аукцији, папир на којем је аутор исписао текст песме, а који је, у ствари, требало да послужи као врста подсетника, продат је за лепе паре које су потом дате у фонд за лечење тинејџера оболелих од рака.

------------------------------------------------------------

Пут у пакао

Застао сам на аутопуту

И угледао жену

Ту, поред друма

Са лицем које сам познавао као сопствено

Које се огледало у прозору

Пришла је до стражњих светала

И лагано се нагнула

Застрашујући притисак паралисао ме

У сенци

Рекла је: „Дечко, шта радиш овде?

Од бриге за тебе у гробу се преврћем”

Рекох: „Мајко, дошао сам у долину богатих

да продам самога себе”

Она одврати: „Сине, ово је пут у Пакао”

На твом путу кроз дивљину

Од пустиње до извора

Заглавио си се на – аутопуту у Пакао

Ево ме, стојим поред реке

Али вода не протиче

Кључа најчуднијим отровима које је могуће замислити

Под уличном сам светиљком

Али светло радости које знам

Ужасавајуће невероватно, у сенци

И перверзни страх од насиља

Гуши осмех на сваком лицу

А здрав разум звони на узбуну

Ово није технолошки слом

О не, ово је – пут у Пакао

Сви путеви се укрштају

И ту помоћи нема

Све су то само парчићи хартије

Који одлећу од тебе

Погледај Свете, погледај добро

Шта се овде дешава

Ову лекцију мораћеш да учиш брзо

И добро да је савладаш

Ово није пут који води ка бољем

Ово је – пут у Пакао.