„Pakleni put” Krisa Rije

Zaglavljen jednoga dana u saobraćajnoj gužvi, na ukrštanju autoputeva M4 i M25, Kris Rija je posegao za olovkom i parčetom hartije. Poželeo je da opiše sve što se u tom trenutku dešavalo, dokle je pogled mogao da mu dopre. A onda je shvatio: zatekao se na putu – u Pakao.

Da li i mi sami, na sličan način, doživljavamo mučni susret sa hiljadama sapatnika zarobljenih na asfaltu u „metalnim kovčezima”, i da li i nama sve izgleda kao put u propast, ali jednostavno ne umemo to da iskažemo na način na koji je to učinio Rija?

Ma koliko bila jasna poruka autora, ima i tumačenja da ovde nije reč tek o saobraćajnoj gužvi, već o opštem gubitku slobodnog vremena i bespoštednoj borbi za opstanak u svetu biznisa, posebno bankarskog, i stresovima kojima nas je opteretio život posle „mirnih i slobodnih” sedamdesetih.

Rija (ChristopherAntonRea) je rođen 1951. u Midlsborou, u Engleskoj. Muzike se prihvatio 1978, kao pevač, klavijaturista, ali pre svega, izuzetan gitarista naklonjen bluzu. Počeo je u grupi „Magdalena”, gde je zamenio Dejvida Koverdejla, veliku rok zvezdu i potonjeg pevača grupe „Vajtsnejk”. Njegov specifičan glas i način sviranja gitare (iako je po rođenju levoruk, svira kao dešnjak), izdigli su ga do statusa jednog od najpopularnijih britanskih kantautora poznih osamdesetih. Prodao je više od 30 miliona albuma širom sveta, a dospeo je u sam vrh lista najslušanijih, kako na starom kontinentu tako i u SAD.

Pažnju publike privukao je prvim albumom: „Šta se desilo sa Benijem Santinijem”. Vrata ka uspehu bila su mu otvorena. Interesantno je da je „Beni Santini”, prema predlogu izdavačke kuće, trebalo da bude Krisovo umetničko ime.

Kao veliki zaljubljenik u motore i automobile, mnogo svojih pesama posvetio je upravo toj pasiji. Album „Put u Pakao” koji se toga dotiče na direktan način snimljen je 1989. i do danas je ostao jedna od najznačajnijih njegovih ploča.

Njegov doprinos muzici je i serija od devet albuma izdatih u kompletu 2005, a koja je sadržala čak 130 kompozicija, napisanih specijalno za taj projekat. Za ovakav poduhvat Rija je, kako je naveo, inspiraciju crpeo iz bluza i slika koje je, takođe, sam stvarao.

Krisova muzika, kako objašnjavaju poklonici, najviše prija u kasnim večernjim satima, kada zvuk gitare i hrapavi glas stvaraju atmosferu za posebna uživanja.

„Njegova romantična vizija i beskompromisni stihovi ukazuju na mladog čoveka koji je mogao da bude velika pop zvezda na američkoj strani Atlantika samo da su ga Jenkiji zgrabili na vreme”, napisao je svojevremeno jedan obožavalac.

„Put u Pakao”, kako ga je muzički iscrtao britanski roker, doneo je na kraju i nešto dobro. Naime, pre dve godine, na jednoj dobrotvornoj aukciji, papir na kojem je autor ispisao tekst pesme, a koji je, u stvari, trebalo da posluži kao vrsta podsetnika, prodat je za lepe pare koje su potom date u fond za lečenje tinejdžera obolelih od raka.

------------------------------------------------------------

Put u pakao

Zastao sam na autoputu

I ugledao ženu

Tu, pored druma

Sa licem koje sam poznavao kao sopstveno

Koje se ogledalo u prozoru

Prišla je do stražnjih svetala

I lagano se nagnula

Zastrašujući pritisak paralisao me

U senci

Rekla je: „Dečko, šta radiš ovde?

Od brige za tebe u grobu se prevrćem”

Rekoh: „Majko, došao sam u dolinu bogatih

da prodam samoga sebe”

Ona odvrati: „Sine, ovo je put u Pakao”

Na tvom putu kroz divljinu

Od pustinje do izvora

Zaglavio si se na – autoputu u Pakao

Evo me, stojim pored reke

Ali voda ne protiče

Ključa najčudnijim otrovima koje je moguće zamisliti

Pod uličnom sam svetiljkom

Ali svetlo radosti koje znam

Užasavajuće neverovatno, u senci

I perverzni strah od nasilja

Guši osmeh na svakom licu

A zdrav razum zvoni na uzbunu

Ovo nije tehnološki slom

O ne, ovo je – put u Pakao

Svi putevi se ukrštaju

I tu pomoći nema

Sve su to samo parčići hartije

Koji odleću od tebe

Pogledaj Svete, pogledaj dobro

Šta se ovde dešava

Ovu lekciju moraćeš da učiš brzo

I dobro da je savladaš

Ovo nije put koji vodi ka boljem

Ovo je – put u Pakao.