Деца су жељна разговора и читања

Како приволети дете књизи?

Дечји писац Јасминка Петровић посветила је нову књигу „Од читања се расте” одговору на ово питање.

Ауторка популарних наслова за школарце већ дуго је заинтересована за мотивацију најмлађих. Све чешће приче о томе како данашњу генерацију ђака баш ништа не занима додатно су је подстакле да се у недавно објављеном издању „Креативног центра” позабави овом темом.

– Верујем да је одувек било деце која воле и оне која не воле да читају. Сада је вероватно мањи број читача, али је одговорност на нама одраслима да мотивишемо децу да уче и читају – истиче саговорница.

Управо зато, Јасминка Петровић са много симпатија описује лик девојчице Тамаре, која иако школарац, не уме да чита и пише. Уместо да учи, неписмена девојчица проводи време тако што прави гримасе пред огледалом и безброј пута отвара и затвара кухињска врата. Родитељи не проналазе начин да допру до ње, већ јој само говоре да је претерала, да седне, смири се и учи. Без ефекта.

– За рад са најмлађима потребни су стрпљење и креативност, морате да уђете у свет деце и да их кроз игру и причу заинтересујете за свет и књигу.

Стога ауторка уводи лик старијег комшије који почиње да разговора са девојчицом и у њој буди жељу за знањем. Поменувши Хајди, утопије, филозофију и „Фејсбук”, појмове о којима Тамара ништа не зна, јер не уме да чита, навео ју је да узме буквар, научи слова и коначно на интернету потражи шта се крије иза ових речи. Да би могла да разговара са занимљивим комшијом, девојчица је осетила потребу да научи слова и открива свет око себе. Коначно је сама пожелела да се описмени док јој је то раније представљано само као нешто што се мора.

– Учење је откривање нових ствари, задовољење маште. Није тешко приволети малишане да уче. Они су отворени и радују се животу.

Интернет је свакодневица данашње генерације школараца, као што је то некада било играње са лоптом испред зграде, па списатељица не оклева да у књизи помиње гугловање, сајтове и друштвене мреже.

– Не можемо се правити да интернет не постоји. Није тачно да рачунари кваре децу. Много се може научити на интернету. Он је добар слуга, а лош господар.

Али прича илустрована радовима Добросава Боба Живковића не обраћа се само деци већ и одраслима. При том се под одраслима не подразумевају само родитељи већ и наставници и сви они који пишу наставне програме. Није тајна да су часови многих учитеља и професора досадни, а метод поучавања неделотворан.

– Мислим да би требало увести нови начин рада у школама и да би тада и наставницима било лакше и занимљивије. Професор може да оцени какав му је био час између осталог и на основу тога колико је он испуњен после наставе.

Ј. Стевановић

-----------------------------------------------------------

Чувари књига

Ауторка каже да је у Србији упознала мноштво креативних наставника и библиотекара који су прави чувари књига. Њен утисак је да се навика читања и култ писане речи у већој мери одржавају у унутрашњости земље због споријег начина живота. Али без обзира на то где живе, родитељи ће од Јасминке Петровић чути исти савет:

– Нека дете прво вас види са књигом. Васпитавајте дете и поступцима, а не само речима.