Контролисано рушење Асада

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – После серије неуспеха да „политичку транзицију”, што је еуфемизам за обарање председника Башaра Асада, испослују дипломатским консензусом у Савету безбедности, САД су прешле на „план Б”. Он се састоји у примени „других метода” које ће довести до истог резултата: промене режима у Сирији.

Два текста које су у прошли петак и јуче објавили „Њујорк тајмс” и „Волстрит џорнал”, позивајући се на неименоване америчке функционере, о овоме износе сличне тезе, по којима би резултат нове стратегије требало да буде „контролисано рушење Асада”.

Тактика за то је повећање помоћи побуњеницима и јачање регионалне коалиције у чијем су средишту Турска и Саудијска Арабија.

Важан актер је и Израел, где ће наредних дана отпутовати секретар за одбрану Леон Панета. Прошле недеље у сличној мисији – координације политике према Сирији – у Израелу је боравио и Томас Донилон, Обамин саветник за националну безбедност.

Важна улога намењена је и Ираку, од кога се очекује да свој ваздушни простор затвори за карго транспорт из Ирана, којима се Асаду доставља оружје. Тај коридор је, како износе поменути неименовани функционери, широко отворен после повлачења америчке војске из Ирака прошлог децембра.

ЦИА тврди да Иранци користе једног свог приватног авио-превозника, покривајући транспорт оружја лажним декларацијама. У Сирију се, према тим папирима, извозе цвеће и опрема за пољопривреду.

Из Вашингтона је у Багдад због тога током фебруара и марта упућено низ дипломатских демарша, са порукама да се тиме крше одговарајуће резолуције УН. Ирачани су прво негирали да издају дозволе за прелете, који су током тог периода настављени, да би их у марту, пре него што су били домаћини састанка Арапске лиге, обуставили.

Део плана САД је и затварање Суеца за иранске бродове чија су одредишта сиријске луке. Конкретно, реч је о карго броду „Амин” који је већ једном Сирији доставио аутомобилско гориво, а потом утоварио сиријску сирову нафту за прераду у иранским рафинеријама. Брод сада тражи дозволу за пролазак кроз Суец на путу ка Персијском заливу, док САД у сарадњи са египатским властима настоје да то спрече.

На југу Турске, САД имају улогу координатора доставе оружја побуњеницима које је финансирано од Турске, Саудијске Арабије и Катара. Оно што је ново, то је да ће Асадови опоненти убудуће добијати више комуникационе опреме и обуке за њено коришћење, што ће обезбедити Америка. Уз то се најављује и могућност да побуњеници добију и „обавештајну подршку”. „Опозиција је последњих месеци ојачала, а ми смо сада спремни да то убрзамо”, цитира „Њујорк тајмс” неименованог вишег функционера Обамине владе.

Термин „контролисано рушење Асадовог режима” смислио је Ендру Раблер, стручњак за Сирију из вашингтонског Института за блискоисточну политику, који међутим упозорава да „као и у сваком контролисаном рушењу, нешто може да крене наопако”.

САД, према овим изворима, са сиријским побуњеницима раде и на томе да процес политичке транзиције започне од првог дана Асадовог пада, што укључује и оснивање привремене владе која би укључила припаднике свих међусобно супротстављених секти: алавита, сунита и хришћана. Присуство алавита у влади после Асада сматра се неопходним да би се одржала целовитост Сирије.

Према Марину Индајку, бившем амбасадору САД у Израелу, једна од хитних ствари које би САД морале да ураде јесте успостављање контакта са Асадовим генералима како би се обезбедило да они на другу страну пребегну са комплетним јединицама којима командују.

Опис свих ових планова прате и упозорења да су можда, у суочавању са сиријским реалностима, само списак лепих жеља. Против Асада се сада бори више од 100 побуњеничких формација, од којих многе имају везе са Ал Каидом.

„Шта ако те групе пад режима искористе да створе упориште у средишту Блиског истока”, пита Чарлс Листер, аналитичар „Џејн центра за тероризам и побуне”.

Задатак да то спречи има ЦИА, чији агенти оперишу на југу Турске и наводно су појачали контакте са побуњеничким групама. Али као и раније у сличним ситуацијама, и овога пута се, док се очекује најбоље, истовремено страхује од најгорег.

Милан Мишић