Стисак дужничке омче

Није познато колико је грађана Србије који су заслепљени исплативошћу неког посла или муком натерани позајмили новац од зеленаша, а потом доживели да остану без игде ичега. Зеленашке камате су многе породице завиле у црно. Системом "камата на камату" и најмања сума новца за кратак рок нарасте до вредности аутомобила, а онда и куће, стана, локала. Кад стисак дужничке омче постане неиздржив, на сцену ступају "утеривачи" дугова, који не бирајући методе свој посао обављају врло ефикасно.

– Зеленашење је у пракси покривено уговорима у којима је камата на камату скривена иза другог правног посла, јер је по закону основни дуг неприкосновен и не може се увећавати на овакав начин. Исход пословних аранжмана са зеленашима често је трагичан, па их је најбоље избегавати – казао је за "Политику" заменик републичког јавног тужиоца Јован Крстић, напомињући да зеленашки начин обрачунавања камате на камату представља "чист криминал".

Послови за избегавање

Зеленашење постоји још од библијских времена, па иако је у Светом писму осуђено као грех, функционише и данас. О распрострањености зеленашења у Србији најбоље говоре случајеви који у јавност испливају најчешће преко стубаца "црних хроника" штампе.

– У овако ризичне аранжмане најчешће се упуштају власници малих предузећа, како би започели неки посао. Преварени грађани обично немају опипљиви доказ да су заправо опљачкани – рекао је Крстић.

Новац се најчешће позајмљује на недељу дана, на неколико месеци или највише на годину. Камата се одређује зависно од рока и висине позајмице. За неколико дана износи око три до пет одсто, а на дужи период – од шест, 10, па и 15 процената месечно. Гаранција зеленашу је обично непокретност уредно укњижена у земљишне књиге, а преко адвокатских канцеларија са клијентима се склапају фидуцијални уговори који гарантују пренос власништва над заложеном имовином, уколико муштерија новац не враћа договореним темпом.

Један од људи близак пословима зеленашења објаснио је за "Политику" да је довољно пет-шест месеци кашњења са исплатом камата да се дужнику дуг дупло увећа.

– На позајмљени износ од 10.000 евра, месечна камата обично износи 1.000 евра. Некада се уговара после ког времена ће главница новца бити враћена, а некада не. У случају да дужник закасни са плаћањем месечне камате, главница му се одмах повећава за исти износ, па му се основни дуг пење на 11.000 евра, а наредна рата му је 1.100 евра. После неплаћене друге рате главница се увећава на 12.100 евра, па је наредна рата 1.210 евра – објаснио је наш саговорник.

Сурова наплата

Давањем новца "на камату" по правилу се баве и криминалци којима то није основно "занимање". Према сведочењу Дејана Миленковића Багзија, Душан Спасојевић почео је да "зеленаши" након што му је Легија рекао како је власнику "Гемакса" Ђорђу Антељу позајмио 1.000.000 евра са каматом од три одсто месечно.

Дугови су као смрт, кажу дужници, долазе увек на наплату. Дужницима се отимају деца, ломе руке и ноге, туку се бејзбол палицама и муче на стравичне начине. Притисак зеленаша не могу сви да издрже. Тако је на београдском сплаву "Галија" почетком ове недеље убијен Сретен Остојић (37), на кога је пуцао Драган Ф. који се после извршења овог злочина предао полицији. Мотив овог убиства највероватније је новац који је Драган Ф. дуговао Остојићу. Пре мање од месец дана, активни полицајац ПУ Пожаревац Ненад Цимбаљевић, наводно је због дуга од 2.000 евра убио Драгана Ђурића званог Поштар и његову супругу Мирјану, а потом се предао колегама. По непотврђеним информацијама, Ђурић је Цимбаљевића претходно малтретирао захтевајући да му врати позајмљени новац. Са друге стране, јавност у Србији је пре две године потресла трагедија београдске породице Градишка, која је у опроштајном писму објаснила да се са зеленашима већ месецима бори за голи живот. Под притиском дужничке омче, у ноћи између 1. и 2. априла 2005. године, Тања Градишка (43) убила је своје синове Тонија (18) и Луку (12), супруга Зорана (44), а потом извршила самоубиство.