Злочин у Старом Грацку - Жетва без рода

Драган Одаловић је послао сина Андрију и спремао се да му прави свадбу. На несрећу, врло брзо је схватио да је све пропало, док је тражећи сина и пријатеље, не марећи за кишу метака којима су их засипали Албанци, наишао на првог мртвог и видео гомилу побијених недалеко одатле. Морао се повући да не изгину људи који су га пратили, а ћутање и неправда остали су да га прате до данас иако су сви обећавали да ће пронаћи убице.

„Пред свадбу је погинуо... Од извештаја који смо добили прве године до данас ништа не знамо. Нико ништа неће да нам каже”, прича Одаловић.

Због непостојања правде, каснијих настављања злочина и шиканирања, Старо Грацко је претворено у симбол, и то са три стране: српске, албанске и међународне. Невини сељаци брутално побијени и масакрирани док су радили за свој хлеб постали су део општег мишљења о жртви и новом идентитету трпљења формираном након слома српске власти и доласка међународних мисија.

„Убијени су док су сабирали жито за живот, да би прехранили своје породице. Они су се уврстили у ред многих мученика цркве Христове”, поручио је после парастоса епископ рашко-призренски Теодосије. Парастос је овде једини и главни догађај у години. Испред мермерне плоче са именима жетелаца и жртава НATO напада окупе се мештани и гости. На много пута минирано гробље не иде се због страха, споменици су већином порушени, а капела руинирана.

Албанци су Старо Грацко претворили у симбол забране српског права на земљу. Обрађивање огромних површина земље која се и данас, макар формално и на папиру, налази у власништву Срба, више није било могуће. Земља после покоља није обрађивана као раније, све се претворило у страх и чекање београдске социјалне помоћи – и тако до данас.

У једној акцији Унмик полиције у суседном селу Велики Алаш ухапшен је Малзум Битићи, и то тек 2007. године. Његова кућа је личила на штаб Ослободилачке војске Косова, пуштен је месец дана касније због недостатка доказа. Међународна заједница и њен главни представник, управитељ покрајине Бернар Кушнер, установили су принцип „разумљиве освете јер су Албанци у прошлости много страдали и јер су ране свеже и болне”.

Кад су оправдали масакр, системски планиран и организован, у неким другим ситуацијама и на другим местима сасвим довољан за увођење санкција, интервенције, преиспитивање друштва и легитимности његовог вођства, све је касније било мањи злочин и све је постало дозвољено и Албанцима и међународној заједници.

„У међувремену, између две годишњице, Еулексови тужиоци из канцеларије Специјалног тужилаштва Косова и полицијски истражитељи и даље раде на том случају како би прикупили неопходне доказе. То је све што за сада могу рећи о овом случају”, изјавила је за „Политику” портпарол Еулекса Ирина Гудељевић.

Пре сто година куће су овде прављене плански, улице су биле праве и унапред одређене, комплетно насеље усмерено је на један велики јасно одређени центар на који су грађани излазили као на какав трг. Одатле их је и за добро и за зло позивало звоно, огласило се и пре тринаест година да објави највеће зло и од тада више никоме не јавља ништа.

Како данас живи ово село? Има ли икакве практичне бриге и посла око ових људи? Заслужују ли они другачији и посебан третман? Не, сем ридања и општег сажаљења – овде није пронађено решење. Је ли било решења и ко га је понудио? Јесте било је решења! Није га понудио ниједан елитни политичар, интелектуалац, социолог или систем – понудила га је Љубица Живић, жена која је изгубила два сина. Понудила је, после смрти њој свега најбитнијег, седморо својих унучади, и то убицама њихових родитеља. Није напустила Старо Грацко, а злочинци су у комшилуку и срећу њене унуке. Ми то нисмо разумели, дали смо јој социјалну помоћ и понизили је. А она је деценију и више чекала, и још увек чека, да неко, ту у малом селу, пронађе решење за њене потомке, пре него што оду или се суоче са злом.
.............

Без српских званичника

На њивама у селу Старо Грацко убијени су Милован Јовановић, Јовица и Раде Живић, Андрија Одаловић, Слободан, Миле, Новица и Момчило Јанићијевић, Станимир и Бошко Ђекић, Саша и Љубиша Цвејић, Никола Стојановић и Миодраг Тепшић.

Од званичника из Београда нико није дошао на парастос, а представници локалних власти из Липљана затражили су да злочини почињени на Косову и Метохији не смеју остати некажњени.
Једна патрола Полиције Косова и један џип турског Кфора обезбеђивали су скуп.