Јалови атари значе да ће бити празни амбари

Лаћарак – Припекло прошле недеље, 37 је у хладу, а на сунцу више од 45, у атару села Лаћарак код Сремске Митровице титра јара, врућина из земље избија, а наш домаћин, Стеван Уметић, прича шта нас чека ове јесени и следећег пролећа. Кукуруз спарушен, листови суви, нема одметака, а и тамо где их има на клипу нема зрневља – сами бабељци. Соја као гора, али нема на њој махуна, тек понека и то са два, три зрна. У парцели шећерне репе, корен као ситнији першун, највећи једва 200 грама.

– Готово је, ево метеоролози кажу хладније и са кишом. Нама више ништа не може помоћи. Имам десет хектара кукуруза, на време посејао, обрадио не може боље, нађубрио са по готово тону ђубрива по хектару, и ако успем да уберем две тоне кукуруза по хектару биће чудо. Највећи део кукурузишта у нашем атару, а имамо одличну земљу, неће се ове јесени ни брати. Више од 40 дана је без кише, сунце пече, дува врео ветар, све се скувало на њиви. Овај кукуруз готово да не ваља ни за силажу, уврнуо се, сасушио, пропао – прича Стеван.

Улазимо у парцеле са сојом. Стабљике готово метар, зелена маса још се држи, види се да је домаћин бацио и довољно азотног ђубрива, да сачува влагу. Узалуд, нема одметнутих махуна, а требало би их бити бар по тридесетак са четири, пет зрна по махуни. Тек понегде на струку две, три махуне.

– Од соје нема ништа, али то значи да неће бити ни това стоке. Ево, парцеле кукуруза, соје, репе, сунцокрета, најбољих лаћарачких домаћина Слађана Живановића, Саве Крстановића, агронома, Боре и Миће Дураћа, Момчила Јуришића, огледна парцела кукуруза Аце Мајсторовића, могао бих да набројим још десетак домаћина само у овом потесу. Уложили су максимално, обрадили домаћински, међутим све изгоре, неће имати ништа да оберу. Нема овде више пољопривреде без наводњавања, а опет за наводњавање треба доста пара, али и много стајњака, а ми немамо ни рогате стоке. Изгледа да брзо морамо мењати начин рада, прилагођавати се на сушне периоде. Још једна оваква година и бићемо и ми сељаци гладни – закључује Уметић.

Пшеница је пожњевена, Сремци су имали среће, принос је био мањи, али пет тона по хектару није мало. Стевица Уметић је пожњео десет хектара пшенице са просечним приносом од 5,6 тона по хектару. Није још продао пшеницу, цена расте, робне резерве нуде 23 динара, а поједини млинари обећавају и 30. То ће му бити једини приход ове године. Лањског кукуруза нема више на пијацама.

– Данас је у Лаћарку кукуруз 35 динара за килограм. Никад није била толико велика цена, а цена ће брзо стићи и до 40 ако држава не буде интервенисала из робних резерви. Ни сетва пшенице неће ићи лако, ако се сељацима не обезбеди на кредит семе и остали репродукциони материјал за јесењу сетву. Сељак нема шта да прода да би се спремио за јесењу сетву, а о пролетњој да и не говорим. Сељацима не треба помоћ у новцу, већ у семену и ђубриву уз повољан кредит, да обновимо производњу. Ако робне резерве могу да нам помогну тако, то би био спас. И ми морамо размишљати о наводњавању ратарских култура, не само бостана и поврћа. Али и за то треба много пара. Знате пропаст ратарских култура ове године значи и смањивање стоке у шталама и оборима. Нема ни сточне хране, улазимо у јесен празних чардака и обора, никад стање у селу није био теже. Људи се спремају да заоравају кукурузишта, јер неће имати шта да беру. Није ово кукање, ово су чињенице, кад уђем у атар, дође ми да се исплачем – каже Стевица.

Ако и дође најављено захлађење и киша, што се тиче усева стање се неће поправити. Прекасно је, жега и врућ ветар су на богатим сремским пољима, на 128.775 хектара кукурузишта, 24.318 соје, 14.844 шећерне репе, 5.900 хектара сунцокрета, урадили своје.

Ј. Слатинац