Илић: Србија треба да купи Луку Бар

У нововековној трци глобалних инвеститора ка енергетском елдораду на Каспијском језеру и Црном мору балкански путни правци су све значајнији а регионална битка за већи обим транзитног саобраћаја све беспоштеднија. Да ли је Србија равноправни такмац балканским ривалима у развоју "својих деоница" трансевропских саобраћајних коридора? Зашто хладњача пуна робе из Аустрије стоји дуже на два гранична прелаза кроз Србију него што проведе времена на путу до Турске? И, на ком мору треба најпре тражити поморски ослонац за извоз српске привреде?... Министар за капиталне инвестиције у Влади Србије мр Велимир Илић одазвао се позиву "Политике" да  одговори на ова питања.

 – Саобраћај на аутопутевима Србије нагло је смањен за преко 20 одсто, откако су 1. јануара 2007. године Румунија и Бугарска ушле у састав ЕУ, зато што тамо нема чекања на граничним прелазима. ЕУ је  својевремено одобрила кредит за повезивање путне мреже Румуније и Бугарске са остатком бриселске фамилије: део саобраћаја тиме је већ избачен из Србије, можда ће и сав саобраћај прећи тим путем, ко зна, ако и даље будемо будемо пасивни. Три године упозоравам на ту опасност од одвлачења саобраћаја, али код нас ни царина ни полиција нису спознале значај те теме, нити смо били у ситуацији да организујемо јединствену Дирекцију за граничне прелазе. Несхватљиво је, Европи не можете објаснити зашто печаћени камион по 18 сати стоји на граничном прелазу Батровци, или Димитровград?

Стране друмске крстарице масовно напуштају коридор кроз Србију; истовремено, да ли нас суседи намерно блокирају, ко зна, тек ми на граничним прелазима према Србији имамо сада колапс. Ми тако максимално губимо саобраћај... – оцењује министар Илић.

Одвлачење међународног друмског саобраћаја са наше територије, праћено је ових дана, по његовим речима, и убрзаним радовима у Хрватској на алтернативним речним путевима којима би се опет заобилазио водни саобраћај Савом кроз Србију.

"Док су Румуни и Бугари градили аутопут са евидентном намером да међународни друмски саобраћај заобиђе Србију, и док смо се ми расправљали са појединим војвођанским функционерима око  аутопута Хоргош–Београд–Бар, тј. јужни Јадран, Хрватска је путевима већ довела средњу Европу на Јадран. То није све: Хрватска је у међувремену, конкурисала са великим пројектом код ЕУ око повезивања својих водних привредних токова. Тај пројекат је добио зелено светло. Тако сада тамо граде канал Вуковар–Босански Шамац са циљем да цео водни саобраћај са Дунава пребаце према Шамцу, на Саву и затим железницом и новим аутопутем повежу са Јадраном. Хрватска врло интензивно повезује модалитете транспортног саобраћаја, прави обилазне коридоре, одвлачи нам водни саобраћај, да не иде преко Београда, њих не интересује пловност Саве...", вели српски  министар за капиталне инвестиције.

Велимир Илић подсећа да је Србија пре Другог светског рата била везана за поморске путеве луке Солун, а онда је дошло до промене концепта са окретањем према луци Бар. "Једна од највећих инвестиција у историји Србије била је изградња пруге Београд–Бар и Луке Бар, чију је изградњу највећим делом финансирала Србија, што је био интерес Србије. У тај концепт ка Бару уложене су милијарде динара и ми тај концепт морамо развијати даље. Србија је морала већ да купи део Луке Бар и задржи саобраћајну стратегију друмског изласка на јужни Јадран, где се онда уклапа изградња аутопута Хоргош–Београд–Бар. Нажалост, део војвођанског руководства је ургирао код шпанских извођача заинтересованих за ту концесију да спрече ову инвестицију кроз Србију, чиме бисмо ушли у европски систем брзог комбинованог саобраћаја. На другој страни, Србија има интерес у развијању односа са луком Солун јер је то стратегија од посебног значаја, посебно за јужну и источну Србију, за Грчку, али и за регион. Србија треба истовремено да настави концепт развоја саобраћајне мреже према Бару, регулише односе са Црном Гором и што се Луке Бар тиче нађе свој интерес. С обзиром на уложена средства, можда Србија и купи Луку Бар у приватизацији и настави рад на правцу Ниш–Димитровград...", каже министар Велимир Илић.

По његовим речима, уз домаће залагање и сагласност ЕУ, аутопут кроз централну и западну Србију пут јужног Јадрана требало би "и званично да постане крак Коридора 10", као што су то већ правци према Грчкој и према Турској.