Среда, 22.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рискантан став црногорске власти о Косову

Рискантан став црногорске власти о Косову
Почетак сарадње: Агим Чеку и Мило Ђукановић (Фото Бета)

Захтев који је са недавно одржаног скупа подршке Србима са Косова у Подгорици упућен црногорским властима – да подрже Србију у одбрани јужне покрајине, по свему судећи, остаће неуслишен.

Наиме, за разлику од представника црногорске опозиције који се активно залажу за останак Косова у саставу Србије (неки чак учествују и на митинзима попут оног прекјучерашњег у Београду или шаљу поруке подршке), последње изјаве црногорских званичника о Косову као да показују извесну дозу равнодушности према том питању, али и, што опозицији посебно смета, уважавање платформе Мартија Ахтисарија.

Тако је црногорски председник Филип Вујановић  у понедељак на конференцији за новинаре изразио своје уверење да Београд и Приштина "стрпљивим преговорима могу доћи до одрживог решења" за статус Косова и Метохије, прихватљивог "за њих и читав регион", и то сада нужно на платформи коју је предложио Ахтисари, специјални изасланик Уједињених нација. Његов претходник Мило Ђукановић био  је експлицитнији, рекавши да треба донети то решење, "ако је могуће договором Београда и Приштине", ако не, "треба донети одлуку у релевантним међународним институцијама".

Момчило Вуксановић, челник невладине организације Српско народно веће, која је била организатор скупа подршке косовским Србима, поручио је да је Косово колевка "народног идентитета и темељ Црне Горе", па се од црногорске власти очекује да то она и уважи. Поруку сличне интонације ("Судбина Косова и Метохије је данас суштинско питање српског народа") прекјуче је упутио и лидер опозиционе црногорске Народне странке Предраг Поповић у писму подршке учесницима протестног митинга у Београду.

Миодраг Вуковић, високи функционер ДПС-а, каже за "Политику" да је доста "тих плачљивих, митоманских реченица". Он објашњава да Црна Гора не може да утиче на статус Косова, у којем "треба нормално да се живи". Заправо: "Подржавамо и једне и друге и треће, да седну да разговарају и покушају да нађу решење".

Подгорички аналитичар Драган Росандић сматра да је став црногорских власти према косовском питању изнуђен "под притиском и уценом одређених међународних кругова, оних који одлучујуће утичу на збивања на простору Балкана и на сва дешавања која су овде присутна већ петнаестак година, укључујући и референдум у Црној Гори и статус Косова и Метохије, који се сада намеће".

На оптужбу да је режим под утицајем "одређених међународних кругова", Миодраг Вуковић одговара потврдно, али овако: "под утицајем свих кругова међународне заједнице, који су демократски, и америчких и руских и европских, јер покушавамо да размишљамо европски".

Из црногорске опозиције, међутим, траже да власт "пилатовски не пере руке од Косова" (Народна странка) и да Косово мора да остане у саставу Србије.

Власт не одговара на те захтеве. Аналитичар Росандић подсећа на ранију сарадњу косовског и црногорског режима, узајамне посете њихових представника, долазак Агима Чекуа, косовског премијера, у Подгорицу пре неколико месеци, оцењујући да "све то није било случајно".

Он, зато, сматра да овакав став власти у случају Косова може да јој се обије о главу, јер када се правила једном прекрше на Балкану, као што је то сада на примеру Косова, никада се не зна када ће се изузеци поново појавити, па следећег дана "мечка може заиграти и на нашим вратима". Слично мисли и Андрија Мандић, лидер Српске листе, који је уверен да би с независним Косовом била угрожена безбедност региона.

– Црна Гора треба да буде против независности Косова, не само због тога што је то супротно Повељи УН, или што би то представљало солидарност са Србијом, већ због тога што се, убрзо након тога, слични захтеви могу испоставити и Црној Гори од стране албанске националне заједнице, која живи веома компактно у источном делу Црне Горе – наглашава Мандић, упозоравајући и да се актуелни став власти може вратити као бумеранг.

Поједини представници црногорске опозиције указују да тамошња власт таквим ставом сада заправо враћа дуг Албанцима и Бошњацима, чији су припадници гласали за ДПС и СДП и без чије подршке на референдуму не би било независне Црне Горе.

Уочи црногорског референдума, сетимо се, Адем Демаћи, као председник Удружења књижевника Косова, оценио је, у Подгорици, да би "разбијање СЦГ помогло стварању независног Косова", а да ће "кад добију државе" Црна Гора и Косово формирати савез.

Функционер ДПС-а Миодраг Вуковић, међутим, тврди да је прича о тзв. великој Албанији "прича за малу децу". О томе се, каже, говори већ десетак година, али "сви такви велики добили су по прстима". Поред тога, прича и да је био на међународним скуповима на којима су Албанци из Албаније одбијали да тај пројекат има било какве везе са њиховом државном политиком.

Социолог политике Јово Бакић сматра да такви ставови према косовском питању неће угрозити црногорску власт.

– Оног момента када су решили да се одвајају од Србије, они су морали да урачунају тај ризик довођења у питање црногорског територијалног интегритета – сматра он.

Та власт је напустила основе српског националног идентитета "и пошто јој се то није обило о главу, онда јој се, зацело, неће обити о главу ни то што напушта важност косовског мита, који је у основи српског националног идентитета", каже Бакић и мисли да Косово за оне који су претходно гласали за ДПС и СДП не представља нешто битно, па зато не очекује ни да ти бирачи на питању Косова промене свој однос према владајућим странкама.

Шта је то што црногорски режим, заузврат, добија, како би му се "ризик" у који се упушта исплатио? Бакић, прво, наводи да је то подршка америчке администрације, а, затим, и да је црногорска власт, после одвајања од Србије, добила и приличну могућност инвестиција руских новобогаташа, "тако да имају та два упоришта, која им уливају наду".
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.