Хрватска одустаје од тужбе за геноцид?

Хрватска ће вероватно одустати од тужбе против Србије за злочин геноцида коју је пред Међународним судом правде поднела 1999. године. Пошто је овај суд одбацио оптужбу Босне и Херцеговине да је званични Београд одговоран за геноцид у тој земљи, правни заступник Хрватске у спору против Србије Иван Шимоновић верује да би требало одустати од тужбе. "Мислим да Хрватска не треба да инсистира с наставком тужбе ако оно што жели постићи, или барем најважније циљеве, може остварити вансудском нагодбом. То у садржајном смислу није одустајање, већ остваривање циљева другим путем", каже Шимоновић, уз напомену да "о судбини хрватске тужбе против Србије одлучује влада".

Јуче нико од званичника хрватске власти није коментарисао ову изјаву, а ни сам Шимоновић није појаснио шта мисли под "вансудском нагодбом". Ипак, ретко ко сада у Хрватској верује да би тужба против Србије могла бити успешна, поготово што и највећи ратни злочин почињен на једном месту – онај на Овчари у Вуковару – ни према једној тужби пред Хашким судом за ратне злочине није окарактерисан као геноцид (за разлику од масакра у Сребреници који је у пресудама Трибунала дефинисан као геноцид, што је и био један од разлога да га тако опише и највиши светски суд). Зато је тешко замислити да Међународни суд правде прогласи Србију (као правну наследницу СРЈ и СЦГ) кривом за геноцид на тлу Хрватске у протеклом рату. У тужби Хрватске против тадашње СР Југославије наводи се да је за време "агресије" погинуло 11.000 људи, да се 3.000 води као нестало и да је било 55.000 рањених. "Политика" је јуче објавила мишљење професора Тибора Варадија (заступника Београда пред Међународним судом правде) да одлука овог суда у босанском спору против Србије коначно пресуђује и природу рата у БиХ: то није била "агресија" Србије на Босну, како је влада у Сарајеву до сада увек тврдила. Није вероватно да би суд у Хагу другачије одлучио кад је реч о природи рата у Хрватској, тим пре што се тужба Загреба против Београда за агресију односи и на период када је Стјепан Месић био председник Председништва СФРЈ, с канцеларијом у Београду.

На Шимоновићеву изјаву о повлачењу тужбе јавно је за сада реаговао само "аутор", односно подносилац хрватске тужбе, некадашњи министар правде Звонимир Шепаровић. Он сматра  да пресуда у случају тужбе БиХ против СРЈ "није разлог за одустајање Хрватске" од сличног процеса. Шепаровић тражи да се не одустаје ни од тужбе против Црне Горе, јер је, по њему, за време рата "геноцид извршен у Вуковару, у селу Шкабрња код Задра, месту Воћин у западној Славонији и око Дубровника". Тако нешто никада није тврдила чак ни тужитељка у Хашком трибуналу Карла дел Понте, па ни њена претходница Луиз Арбур.

Кад је реч о Трибуналу, велика је вероватноћа да пресуда Међународног суда правде може битно утицати на процесе који се пред Хашким трибуналом воде, или ће се тек водити, за злочине у Хрватској и у Сребреници. Тужилаштво ће, по свој прилици, морати дефинитивно да одустане од захтева да се за учешће у сребреничком покољу суди и бившем шефу Државне безбедности Србије Јовици Станишићу и бившем помоћнику начелника те службе Франку Симатовићу. Међународни суд правде је  категорично утврдио да јединица "Шкорпиони" није била под контролом Србије.

Хрватски правници се из другог разлога "теше" пресудом у спору БиХ против Србије. "Ако је Међународни суд правде тако високо поставио захтеве за доказивање одговорности држава, онда би се то бар донекле могло одразити и на повисивање захтева за доказивање заједничког злочиначког подухвата пред Хашким трибуналом", каже Иван Шимоновић. Он, како преноси "Јутарњи лист", пре свега мисли на оптужбе против хрватских генерала за злочине током "Олује". Хашком тужилаштву биће сада теже да докаже да је у Хрватској постојао заједнички злочиначки подухват, за шта се терете оптужени генерали, укључујући и Анту Готовину, пише загребачки дневник.
Међутим, агенција Сенсе, која прати рад Хашког трибунала и блиска је тужилаштву, пише да би могло да се деси управо супротно, односно да једно суђење пред Трибуналом обори пресуду Међународног суда правде. Та агенција наводи да се у оптужници против некадашњег начелника Генералштаба Војске Југославије Момчила Перишића тврди да је он 13. јула 1995. наредио тридесеторици официра ВЈ да преузму дужност у Републици Српској, укључујући и сребреничку област. Уз то, тужилаштво тврди да је ВЈ наводно 1994. и 1995. тајно организовала обуку Десетог диверзантског одреда Војске Републике Српске који је учествовао у масакру у Сребреници. "Ако пресуда Перишићу потврди ове наводе, они би представљали ’карику која недостаје’ коју Међународни суд правде није могао да пронађе кад је одлучивао о одговорности Србије за геноцид у Сребреници", пише Сенсе. Нити један други озбиљан правни ауторитет не тврди ништа слично.