Руски зајам не може с пруге у буџет

Руских 800 милиона долара, о којима се већ годинама преговара, по свему судећи неће завршити у инфраструктури, као што је договорено. Кандидат за новог министра финансија Млађан Динкић намерио је да тај новац искористи за подршку буџету. То је већ једном учињено пре годину дана, када је 200 милиона долара од руског зајма од милијарду долара отишло у државну касу. Питање је да ли ће Руси ипак пристати да своју грађевинску оперативу која је требало да се ангажује на инфраструктурним пројектима у Србији, оставе без посла, као и то да ли ћемо морати да платимо већу камату од договорене.

У још актуелном Министарству финансија објашњавају да ће у пракси то бити могуће ако се „направи политички договор”. Јер, уговор о зајму још није потписан.

То исто мисли и Милован Марковић, директор „Железница Србије”. Каже да је на владама двеју држава да се договоре да ли ће 800 милиона долара отићи за инфраструктуру или у буџет. Уговор о финансирању још није потписан. Тај новац није легао на рачун наше државе тако да теоретски може да буде пренамењен. Али питање је да ли ће се то свидети руској страни.

– Реч је о међудржавном кредиту. Камату субвенционише њихова влада. Прецизније, она финансира послове својих фирми у иностранству. Пошто 70 одсто радова на српским пругама изводе руске фирме, њима је у интересу да паре буду усмерене у инфраструктуру. Осим тога, новац који ми улажемо, то јест 15 одсто вредности инвестиције, такође би отишао њима – објашњава Марковић и додаје да руске железнице са којима је у контакту нису за то да паре буду преусмерене за друге намене.

Он подсећа да су министарства за инфраструктуру и финансије преговарале о том кредиту, а железнице су само требало да користе тај новац, тако да преговарачи треба да донесу одлуку.

На питање колику штету ће „Железнице” претрпети уколико новац не оде у инфраструктуру, Марковић каже: „краткорочно никакву”. Али на дуги рок свакако, јер су пруге зреле за ремонт.

Пројекти за овај велики посао завршени су за деонице Београд–Панчево и Ваљево–Лозница. За шест деоница на Коридору 10 пројекти ће, почев од септембра, бити достављани сукцесивно.

Од овог новца би требало да буде реконструисано 200 километара српског дела пруге Београд–Бар, а 100 милиона долара било би издвојено за набавку нових дизел-моторних возова.

Мало је реална могућност да се део руског кредита намењеног за реконструкцију железница преусмери за подршку буџету, оценили су економски стручњаци за Танјуг.

Декан Банкарске академије Хасан Ханић навео је да код оцене о реалности тог предлога треба имати у виду да је „зајам закључен и да представља оквирни кредит, што значи да се средства повлаче сукцесивно по пројектном принципу”.

– „Железнице Србије” предлажу пројекте које влада одобрава, а онда се одобрава део од тих предвиђених 800 милиона евра, што може да траје прилично дуго – објаснио је он.

Држава према процени стања на рачуну мора да се задужи за покривање дела дефицита и измиривање доспелих обавеза по раније узетим кредитима, нагласио је Ханић.

Ново задуживање, у условима релативно високог јавног дуга, није пожељно, али је неминовно у овом прелазном периоду док влада не сачини план фискалне консолидације, сматра професор Ханић.