Медији нису „страни агенти“

Руска средства масовних информација (СМИ) неће у будућности бити третирани као „страни агенти“. Законски предлог који је Државној думи на разматрање поднео депутат Јевгениј Фјодоров из Јединствене Русије, а којим је предвиђена могућност да и медији, попут разних невладиних организација, падну под строжу контролу државних органа, пре свега пореских, биће повучен.

Предлог Фјодорова није наишао на претерано разумевање чак ни међу његовим партијским колегама. Поготово након што је изазвао праву лавину протеста заступника такозване „слободне штампе“ и опозиционих депутата, на шта су се надовезале и оштре критике изван граница Руске Федерације.

Шта је суштина предлога Фјодорова? По њему, уколико неко средство масовних информација (значи дневни или ревијални листови, електронски медији и сл.) за своју делатност убира новац из иностранства, при чему добијена сума не прелази 10 процената буџета поменутог, не може се сматрати „страним агентом“. Уколико, међутим, ове донације премашују 50 процената, то значи да страни „дародавац“ то свакако не чини из алтруизма, већ како би контролисао уређивачку политику. Таквом медију место је у категорији – „страних агената“.

По предлагачу, спорно је, пре свега то, што се поједини медији који добијају паре из иностранства (што није спорно), директно мешају у руску политику и функционишу као средство стране пропаганде (што је спорно). Ипак, с обзиром да је реч о, у суштини комерцијалним субјектима, исти не потпадају под Закон о невладиним организацијама и не може им се доделити статус „иностраних агената“.

Према речима Сергеја Железника, првог заменика секретара думског комитета за културу, свако средство масовних информација при регистрацији наводи имена оснивача и финансијера. Последично, и све трансакције у том смислу потпадају под законе који регулишу пословање фирми а не под Закон о СМИ.

Да ли ће руска владајућа партија пронаћи начин да одговори на несумњив утицај страног капитала у домаћим медијима, остаје да се види. Несумњиво је, међутим, да су у предизборним кампањама и за парламентарне и за председничке изборе медији одиграли улогу која није увек била у складу са њиховом функцијом.