Није директор ко има спаковану опрему

Нова министарка здравља у Влади Србије др Славица Ђукић-Дејановић у разговору за „Политику” је објаснила да ће јој први корак бити да упозна помоћнике и ресорне руководиоце разних сегмента у министарству, да ће видети докле се стигло са задацима који су планирани и да ће почети да ради оно што је започето, а о неким иновацијама у овом сектору моћи ће да говори тек у септембру.

Да ли се плашите невоље у коју улазите, с обзиром на прилично лошу ситуацију у српском здравству?

Мислим да је сегмент јавног здравља и превенције поприлично запостављен. Ако се укључе сви грађани Србије, рад на проблемима здравља може да да резултате којима сви можемо да будемо задовољни. Примедбе пацијената и упослених у здравству изазване су разним околностима које нису неосноване. Али, можемо да урадимо више – бољом организацијом и већом дисциплином. Један од битних задатака биће да вратимо углед здравственом раднику да би он био ауторитет за пацијента или потенцијалног болесника. Морамо да афирмишемо више од 98 одсто запослених у здравству, који раде свој посао изванредно. Често се говори како је добра организација на Западу. Човек на Западу ако свесно себе разбољева или се понаша тако да потпомаже развој болести – нема подршку државе у решавању здравствених проблема, као онај ко ради на унапређењу сопственог здравља. Мислим да ту треба да мењамо ствари.

Хоће ли бити кадровских промена у Министарству здравља?

Сигурно нећу бити неко ко ће отићи у министарство да промени људе од А до Ш, покушаћу да се ја уклопим тамо, али наравно да ћу имати свој програм и тражићу да га поштују сарадници. Они који то не буду могли, мораће да размишљају о неким другим пословима, а не да буду деградирани и смењени. Наравно да ћу довести један свој мини-технички тим, освежења су увек потребна. Државних секретара по систематизацији има троје, неко ће од постојећих сигурно остати, двоје ће бити нови. Државни секретари треба да буду људи који разумеју здравство.

На који ћете начин приступити решавању проблема и хоћете ли бити смењени неки директори?

То што ја немам намеру да правим кадровски своје тимове и што желим да се уклопим у постојеће, не значи да неће доћи до неких смена. Једини критеријум треба да буде одговорност према руководећој позицији. Онај руководилац у чијој установи постоји нераспакована опрема – не може да буде директор. Директор установе где су због организационих процеса честа незадовољства пацијената не може да буде на тој позицији, као ни онај где се дешавају често стручне грешке. То су све људи које мора да преиспита служба надзора у министарству.

Да ли се плашите да ће добри кадрови отићи у иностранство?

Подаци којима располажем, а које ћу проверити, говоре да око 2.200 лекара нема посао, такође 400 фармацеута, 1.200 стоматолога. То је армија образованих и квалитетних људи. Мотивисана сам да стварамо услове да се код нас ти људи запошљавају. Па и мој син је један он оних који је отишао, а имао је просек на факултету 10. Он није завршавао медицину да би добио специјализацију за Португалију. То је био стицај околности.

Како ћете се изборити са корупцијом у здравству?

Министар здравља треба да се бави подизањем нивоа здравствене заштите и стварањем услова да што више људи здравље доживљава као највећу вредност. Друге службе нека раде свој посао. И они који дају и они који узимају мито чине кривично дело.

Сматрате ли да РФЗО треба да буде у надлежности Министарства здравља или независна установа и да ли сте упознати са тим ко ће бити нови директор фонда?

Тек ћу се упознати са детаљима сарадње са РФЗО, која је такозвана банка здравства. У систему РФЗО има своје место, а ако има одређених облика самовоље и непоштовања процедура, то треба поправљати. Да ли ће бити промена у РФЗО, ја о томе не размишљам. Мени је важно да ли се поштују одређени приоритети, да ли се реализују програми...

Како решити проблем неплаћања доприноса за здравство,на шта је указивао бивши министар, тврдећи да то урушава систем?

Године 2006. сви дугови које је здравство имало држава је отписала. Од тада до сада направљен је огроман нови дуг. Неко ужива услуге здравства а не плаћа их, а ту је и категорија социјално незбринутих лица, која тешко долази до неких нивоа здравствене заштите. Обећања да ће преко ноћи све моћи да буде решено – нису реална. Морамо да тражимо принципе солидарности и да видимо ко су особе које могу да повећају „здравствени динар”. Да ли су то сви они који раде на штету здравља, возе аутомобиле и издувним гасовима загађују средину, они који користе алкохолна пића? Сви они треба да помогну, као и они који много зарађују, тако што би требало да издвајају више новца. То све може да се реши једино кроз измене закона.

Шта можете да промените да грађанима буде боље и да Србија не буде на последњем месту по квалитету здравства у Европи?

Не желим да будем претенциозна и да кажем да ћу много тога да урадим. Али ћу све урадити да не будемо на последњем месту у било ком истраживању. Да ли су редови велики? Огромни су. Да ли се чека? Чека се. Да ли може да буде боље? Може. Неко мора да брине о судбини болесника, од тренутка када дође у установу, па док се не залечи. Желим да обилазим пацијенте, као и колеге, не у жељи да их контролишем него да видим како ћемо заједнички боље да организујемо посао.

Да ли знате да су многи познати људи из разних сфера навијали да ви будете министар здравља, чак и Мирослав Мишковић?

Велика је обавеза очекивање да један човек може много. Али трудићу се. Јављају се већ неки донатори. Није у реду да нам стигне квалитетна донација која месецима стоји, или да се посвађају ко ће нешто од тога узети, али и да на њој нема ко да ради.