Непријатна истина: Оскар и рачуни

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 1. марта – Ал Гор (59) нова је америчка "звезда": за документарни филм "Непријатна истина" добио је Оскара, а симпатизери његове укупне борбе против глобалног прегревања помињу га као кандидата за Нобелову награду, па и као поновног претендента за председника САД. Али, уз све те "чаше меда", сервирана му је и "чаша жучи" у виду – његовог "арчења" електричне енергије.

Иако је славу стекао у борби за смањивање потрошње енергије, Ал Гор троши преко 20 пута више струје од просечног Американца, саопштио је Центар за политичка истраживања из Тенесија. Као доказ понуђени су рачуни из електродистрибуције на којима је записано да је Гор с породицом у кући код Нешвила потрошио 221.000 киловат-сати прошле године. Просечно домаћинство у САД, према званичној статистици, за 12 месеци потроши 10.656 киловат-сати.

Прибављени рачуни такође говоре да Гор месечно за струју плаћа око 1.200 долара. Годишњи обрачун показује да за њу и гас издваја чак 30.000 долара…

Горови представници нису оспорили рачуне, али их оправдавају. Кажу, тако, да он и супруга раде код куће, као и да су у њихову породичну кућу уградили уређаје за коришћење енергије сунца и ветра.

Цех је папрен, добацују критичари, и због околности да је кућа огромна – са 20 спаваћих соба и осам купатила. Као и због одржавање базена, на шта одлази 544 долара месечно.

Јавност је изненађена таквим обртом који од проповедника енергетске штедње прави енергетског распикућу. Да ли је Гор један од овдашњих лицемера који на себи не примењује оно што препоручује другима или жртва политичке кампање, поготову кругова које угрожава залагањем за смањивање потрошње нафте, угља и других загађивача атмосфере, питају се грађани. "Порука се не може уништити нападом на њеног носиоца", поручују активисти за заштиту људске средине. Гор је, истичу, битно допринео популаризацији борбе за смањивање климатских ломова изазваних неконтролисаним индустријским активностима, што је за све много важније од његових високих рачуна за струју. "И ја поздрављам његове напоре да се смањи потрошња енергије, али сматрам да је дужан да то потврђује и личним жртвовањем", коментарише Дру Џонсон, председник поменутог центра из Тенесија. "Очекујемо да већ једном почнеш да практикујеш оно што проповедаш", поручује Гору конзервативним круговима близак "Вашингтон тајмс".

Откриће о енергетским рачунима бившег потпредседника САД (1993–2001), а садашњег "шампиона екологије", потврђује спремност америчке јавности да славнима не прашта "приватне мане". Посматрачима се чини, међутим, да је овом приликом "у игри" и амбиција да се "размаханој птици" поткрешу крила.

Раст Горовог престижа смета, утисак је, многим политичким и пословним актерима. Даљи узлет његове популарности могао би, процењује се, да га уздигне изнад садашњих аспираната, у његовој Демократској партији, за место председника САД. Неугодан осећај шири и међу председничким претендентима у Републиканској партији, јер оспорава њен глобални курс и оживљава сећања на "сумњиве изборе" у којима је 2000. године изгубио од Буша тек после добројавања гласова и судске одлуке. Уједно "диже косу на глави" многим пословним лидерима који стрепе да би им обавеза на примену чистијих технологија – битно скресала добит. 

Што се Горових рачуна за струју тиче, ствар је једноставнија: требало би да их смањи. Ако ни због чега другог а оно – због масе која би да крене његовим путем, кад јој "путна карта" не би била прескупа.