Следи повратак судија

Немогуће је предвидети како ће технички бити изведено враћање шест стотина судија у судове, јер најпре није јасно како ће Високи савет судства да одлучује с обзиром на раскол између чланова тог тела и долазак два нова члана по положају, а то су нови министар правде и нови председник скупштинског одбора за правосуђе.

Снежана Маловић и Бошко Ристић нису чланови ВСС-а већ два месеца, од када су пред парламентом положили заклетву као народни посланици. На челу ВСС-а је, по функцији, председница Врховног касационог суда Ната Месаровић.

До сада су три изборна члана ВСС-а из редова судија јавно испољила неслагање са званичним одлукама тог тела. Последња је то учинила судија Мирјана Ивић, пре десет дана, када је демантовала саопштење из ВСС-а поводом прве одлуке Уставног суда Србије о враћању више од 120 судија. Рекла је да на сајту ВСС-а није смело да се нађе саопштење у коме се наводи да је „Уставни суд преузео надлежност ВСС-а да бира судије”.

Да постоји размимоилажење међу члановима ВСС-а говори и чињеница да је деманти заменице председнице Мирјане Ивић демантовала председница Ната Месаровић. Против саопштења био је, према нашим информацијама, и најновији члан ВСС-а Мирољуб Томић, изабран на место судије Милимира Лукића, који је у новембру прошле године поднео оставку.

Остали изборни чланови ВСС-а, судије Соња Видановић, Бранка Банчевић, Александар Стоиљковски и накнадно изабрани Мирољуб Томић нису до сада јавно иступали. У јавност је „испливало” само то да је судија Видановић тражила своје изузеће у одлучивању о Драгани Бољевић, председници Друштва судија Србије, „због тога што су пријатељице”.

Представник адвокатуре у ВСС је Дејан Ћирић, који је био и члан првог сазива овог тела, који је спровео општи избор судија, а управо његовим гласом је крајем прошле године нелегитимно „обезбеђен” кворум за доношење одлука, али је такав рад стопиран после упозорења Европске комисије и заштитника грађана.

Представник професуре у ВСС је Предраг Димитријевић, декан Правног факултета у Нишу, о коме је из Агенције за борбу против корупције наведено да се налази у сукобу интереса између две функције.

ВСС је одбијао приговоре неизабраних судија на основу процента укинутих пресуда, а сада је сто одсто одлука ВСС укинуто.

У правосудним круговима помиње се чак и могућност колективне оставке изборних чланова Високог савета судства. Међутим, ВСС мора најпре да донесе нови документ који се зове „одлука о броју судија у судовима”, затим да распореди судије и покрене поступак за разрешење оних за које сматра да се никако не могу вратити на судијску дужност.

Треба напоменути да се неће свих 600 судија заиста вратити у суднице. Многи од њих су, чекајући одлуке ВСС-а, отворили адвокатске канцеларије и може се очекивати да један број њих неће желети да се врати у правосуђе. Такође, многи од бивших неизабраних судија у међувремену је испунило услов за пензију, па им због тога мора престати судијска дужност. Биће и појединаца чија ће се нестручност, неспособност или недостојност утврђивати у редовном законском поступку за разрешење.

Све је то огроман посао за садашњи ВСС, који није успео да издржи ни пола године у сталном саставу и коме је поступак преиспитивања одлука из општег избора судија био очигледно толико компликован да је трајао 11 и по месеци и на крају био поништен одлуком Уставног суда Србије.

Не треба заборавити да је ВСС одавно требало да предложи Народној скупштини кандидате за председнике судова, а то још није учинио. Ниједан суд у Србији, осим Врховног касационог, нема председника, већ само „вршиоца функције председника суда” и то траје од 1. јануара 2010. године, када је успостављена нова мрежа судова.

Да мрежа судова мора бити ревидирана, указивала је још прошле године Ната Месаровић. Тада је и најавила да ће Министарству правде поднети иницијативу за ревизију мреже судова, али на том плану до сада ништа није промењено. Из мањих места, у којима су укинути судови, грађани путују километрима до судова у већим местима, док неке судске јединице нису оправдале своје постојање. Многе судије раде ван места становања, па се из буџета плаћају трошкови њиховог становања, накнаде за одвојени живот од породице и путни трошкови.

------------------------------------

Послате одлуке

Одлуке Уставног суда којима су усвојене жалбе неизабраних судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца упућене су странама у поступку, потврђено је у том суду.

То значи да су одлуке с образложењем упућене Високом савету судства (ВСС) и Државном већу тужилаца (ДВТ), као и свим неизабраним судијама и тужиоцима, чије је жалбе суд усвојио.

Суд је наложио ВСС и ДВТ да у року од 60 дана од пријема одлуке Уставног суда, неизабране судије, односно тужиоце врате на посао.